Заувек је напустила позорницу 1970. године и, као и Џими Хендрикс, Брајан Џонс и Џим Морисон, постала симбол несрећних жртава читаве једне генерације
Тексашка певачица Џенис Џоплин представљала је један од симбола женског рока, и упркос томе што није имала тело топ-модела, била је чак и секс симбол. Њена дивља сензуалност учинила је да постане женски алтер его оног што су тих година представљали Џим Морисон или Мик Џегер. То је потврђивао чланак објављен у Тхе Виллаге Воицеу: “Иако се не може рећи да је лепа у класичном смислу, може се ипак тврдити да је Џенис један секс симбол у ружном паковању.” Џенис се сама, без ичије помоћи, успела подићи до врха рок музике у време када су њом скоро искључиво владали мушкарци. Била је прва у много чему, у начину певања и начину облачења, а што је можда најважније, била је међу првим који су активно афирмисали црначке корене рок музике.
Са њених фотографија из раног детињства осмехује нам се весела плавокоса девојчица, негована и добро обучена, на неки начин осликавајући ситнобуржујску четврт у Порт Артуру, индустријском градићу у Тексасу, где се Џенис родила 19. јануара 1943. године. Мајка је била домаћица, а отац радник у рафинерији. Међутим, први знакови адолесценције су њен изглед драстично променили, имала је забринуто лице ружног пачета посуто акнама, уз неколико килограма вишка, и представљала тип девојчурка са којим 98% дечака никада не би изашло.
Питање: шта да урадиш када имаш 15-16 година а у школи и сви те избегавају? Школу не можеш да промениш јер је једина у граду! Шта да урадиш када ти се учини да се земаљска кугла и без тебе једнако окреће? Одговор је једноставан: послаћеш све дођавола! Управо то се десило 1960. када је 17-годишња Џенис напустила Порт Артур и могућност да у животу постане само нечија жена и мајка. Одлучила је да оствари свој сан и постане певачица. Уследиле су, наизменично, године лутања и поновног враћања у родни град. Успешно је завршила школу и уписала факултет, али су зов улице и вечито незадовољство били јачи од добрих намера и натерали је да поново све напусти како би свирала у мрачним провинцијским клубовима. Управо је тих година упознала гитаристу и будућег члана групе Џеферсон Ерплејн Јорму Кауконена, с којим је наступала свирајући највише фолк и кантри.
Почетком 1962. први пут је ушла у студио и то да би снимила рекламни џингл за једну банку, на мелодију Тхис ланд ис yоур ланд, Вудија Гитрија. Исте године Џенис почиње да путује од једне до друге хипи комуне, које су настајале у Сан Франциску и Лос Анђелесу. Неке песме из овог периода су објављене на албуму Јанис: Еарлy Перформанцес из 1975. Године 1963. Џенис по први пут одлази у Сан Франциско и тамо се сусреће са светом бита и уличном филозофијом. Можда је управо то оно што је тражила – “идеалан свет” у којем није важно како изгледате, те припадање групи људи којима је изузетно важно да имате нешто да кажете и да то кажете гласније од других. У том свету савршених идеја, Џенис упознаје и алкохол и дрогу који постају уобичајен део њеног живота. Дубоко повређена након једног пропалог брачног обећања, Џенис се 1966. враћа свом прибежишту, Порт Артуру те настоји да живи онако како би требале све добре тексашке девојке. Током овог периода изгледала је ужасно строго, увек у тамној одећи, имала је дугу косу и чврст поглед без иједне побуњеничке искре. Послушна као јагње, Џенис је нашла посао и слободно време проводила читајући и везући, на велику радост родитеља који су сматрали како се њихова прворођена ћерка “коначно опаметила”. Идила је, међутим, кратко трајала. Стари пријатељ из времена када је свирала по клубовима у Остину, Чет Хелмс, нуди јој место вокала у новом бенду из Сан Франциска чији је он менаџер.
И дошао је тај тренутак. Скинула је дуге сукње и бацила прибор за везење, те са Четом кренула према Калифорнији да би је након једне кратке пробе ангажовао Биг Бротхер анд Тхе Холдинг Цо, бенд који је свирао блуз са примесама рока и психоделије. Експлозивна мешавина њеног промуклог блуз гласа и новог звука Биг Бротхера постигла је одмах велики успех, те је група потписала свој први дискографски уговор за Маинстреам Рецордс. Тако је 1967. изашао њихов први албум, још увек незрео и у немогућности да групу представи на прави начин. Но, упркос неуспеху, бенд се не предаје те потписује уговор са дискографском кућом Цолумбиа Рецордс, захваљујући импресивном наступу на сцени Монтереy Поп Интернатионал Фестивала, у лето исте године, када се публика напросто “скаменила” након Џенисине дирљиве изведбе песме Балл анд Цхаин. У фебруару 1968. одржали су концерт за памћење у Андерсон Театру у Њујорку, а у септембру се појављује њихов албум Цхеап Тхриллс, чији омот је урадио андерграунд аниматор Роберт Крамб, и који је један од најбољих урадака есид рока. Биг Бротхер је много боље звучао и група је, барем је тако изгледало, коначно пронашла властиту равнотежу. Албум је најављивао изванредан комерцијални успех, међутим, стално конзумирање алкохола и дроге неких њених чланова те непрестани стрес на концертима доводе до њиховог распада.
На фотографијама из овог периода који је провела са Биг Бротхером, Џенис је увек насмејана и пуна енергије, обучена у прилично необичну, чудну одећу живих боја, и у њеном погледу препознајемо младу, знатижељну жену која једноставно жуди за животом. На сцени је Џенис потпуно другачија, може да се осети и препозна њена права природа, њен неизмерни сензибилитет: увек полузатворених очију док једна рука грчевито стеже сталак микрофона, а усне напросто залијепљене за његов врх да се ниједна нота не би изгубила.
Иако је престала бити члан Биг Бротхера, Џенис је задржала уговор са Колумбијом и одлучила да уради по свом. Ујединила је музичаре различитог сензибилитета: гитаристу Сема Ендрјуа, клавијатуристу Била Кинга, басисту Бреда Кембела, бубњара Рона Марковица, саксофонисту Терија Клементса и трубача Маркуса Даблдеја, те формирала бенд који се различито називао: Козмиц Блуес Банд, Тхе Јанис Ревуе и Тхе Маин Сqуеезе. Са њима је 1969. године издала албум И гот Дем Ол’ Козмиц Блуес Агаин Мама, који је поделио њену публику на два табора. Америчка публика га је оценила као превише оријентисаног на блуз, што је у било у супротности са тадашњим развојем музичке сцене у САД-у. Европска публика је, међутим, ову 26-годишњу девојку прогласила “белом краљицом блуза”.
Упркос оваквим потпуно супротним реакцијама америчке и европске публике, извесно је да су песме као Маyбе, Литлле Гирл Блуе и Козмиц Блуес запамћене као најбоље изведбе ове сценске пантере. Сем Ендрју, гитариста и вођа бендова Биг Бротхер анд тхе Холдинг Цомпанy и Тхе Козмиц Блуес Банд, два најпознатија која су пратила Џенис, рекао је: “Одрасла је на југу и била непрестано суочена са проблемима међурасних односа, који су 60-их тек били начети. Када сам је упознао, звучала је као црначка певачица Беси Смит. У америчком културном простору, Џенис је представљала корак напред у схватању црнаца од стране белаца.” Нажалост, и ова је група дожијела исти крај као и претходна, и због истог разлога – алкохола и хероина.
Али, Џенис се не предаје, престаје са конзумирањем дроге и формира, ко зна који по реду бенд, Фулл Тилт Боогие Банд, овог пута без Ендрјуа, који се вратио старим пријатељима да би поново покушао са Биг Бротхером. Џенис је била пуна ентузијазма, сигурна да је овога пута коначно пронашла свој прави животни пут. Са много жара и пуна енергије, марљиво започиње реализацију свог трећег албума под именом Пеарл (Бисер – надимак којим су је звали пријатељи). Али, тензије су превелике, а она преслаба да би одолела изазову хероина, те поново упада у исту замку. Пеарл се појавио 1971. године и доживео фантастичан успех, нарочито песме Црy Бабy, Гет Ит Wхиле Yоу Цан и Ме анд Боббy МцГее (обрада песме Криса Кристоферсона), те Мерцедес Бенз, коју је сама написала. Зрелост њеног гласа изненадила је слушаоце пуноћом и способношћу да се прилагоди сваком могућем типу звука, бенд је звучао фантастично и постигао задивљујућу професионалност…
Џенис, нажалост, није могла да ужива у овом тријумфу. Њено беживотно тело пронађено је у соби холивудског Ландмарк Мотор Хотела 4. октобра 1970. Лежала је у локви крви, носа смрсканог при удару о комоду. Умрла је сама, упркос успеху и жељи да пружи све од себе, упркос љубави коју је поклањала људима који су је окруживали. Након једног од својих концерата, изјавила је: “Осећам се као да сам водила љубав са хиљадама особа, а сада знам да се морам сама вратити кући.”
Монструм, хероин, однео је још једну победу. Кремирана је, а њен пепео је расут дуж обале Марин Каунтија. Имала је 27 година. Неколико недеља пре смрти набавила је надгробну плочу Беси Смит, певачице коју је обожавала и која јој је била узор и инспирација. Судбина је хтела да и њена задња песма открије једно злокобно пророчанство: “Буриед аливе ин тхе блуес”.
(Грација/Магзин Новости)
БОНУС ВИДЕО:
