Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

КО ЈЕ НАПИСАО ХИМНУ "БОЖЕ ПРАВДЕ": Многи не знају колико је овај књижевник допринео развоју наше културе

Песма "Боже правде" је настала 1872. године за потребе представе "Маркова сабља", а као инспирација послужила му је "Јутутунска народна химна" Јована Јовановића Змаја.

1769415744_Foto-Deposit-Vikipedia.jpg
Фото: Депосит, Википедиа
Oglas

Јован Ђорђевић остао је у сенци историје, иако су управо његове речи део званичне државне химне Србије: „Боже правде.”

Јован Ђорђевић (1826-1900), књижевник, оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду аутор је стихова химне "Боже правде". Рођен је 25. новембра 1826. године у Сенти (тадашња Аустроугарска) у добростојећој трговачкој породици. Основну школу је завршио у родном граду, а гимназију је учио у Сенти, Сегедину, Новом Саду и Темишвару.

У Пешти је похађао студије филозофије, а онда медицине, 1845. године. Када је 1848. избила мађарска буна, послови његовог оца, као и имање, пропали су. Млади Ђорђевић је морао да одустане од студија медицине. Из очајног стања извукао га је Исидор Николић, тада на положају великог жупана Бачке и Торонтала, адвокат, потомак старе племићке породице. Позвао га је у Сомбор, где је Јован добио скроман чиновнички посао. Николић га је потом послао у Загреб да оконча студије. Године 1852. нашао се Новом Саду, где почиње да ради као гимназијски професор. Од 1857. у Пешти је радио као секретар Матице српске, а паралелно је уређивао Летопис Матице српске. Ђорђевић је био пионир српског позоришта. Основао је Српско народно позориште у Новом Саду 1861. и Народно позориште у Београду 1868. године. Био је први директор обе установе и оснивач Позоришне школе у Београду 1870. године. Постао је министар просвете 1892. године, професор историје у Великој школи у Београду, као и наставник будућег краља Александра Обреновића.

Стихове химне "Боже правде" написао је 1872. године за позоришну представу "Маркова сабља", а компоновао их је Даворин Јенко. Песма је убрзо постала симбол националног идентитета. Инспирисан је био "Јутутунском народном химном" Јована Јовановића Змаја. Због своје мелодичности, ови Ђорђевићеви стихови су постали државна химна 1882. године. Од тада па све до завршетка Другог светског рата, "Боже правде" биће званична химна и Краљевине Србије, касније и Краљевине СХС, али и Краљевине Југославије. Тек после Другог Светског рата она бива замењена химном "Хеј Словени", а потом је 2006. године враћена званично у своје изворно стање, као химна Републике Србије. Химна јесте била с времена на време мењана, у зависности од политичких носиоца. Промене су се најчешће огледале у убацивању речи краљ или избацивању те речи, али су стихови остајали суштински непромењени.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО:

 

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas