Александар је био главни наследник огромног богатства. Завршио је средњу школу код куће и, уместо да настави школовање, одмах се запослио у очевој компанији.
Аристотел Оназис био је потпуно сигуран да је он крив за смрт свог сина. Веровао је да га је Бог казнио због тога што је годинама варао своју жену. Седамдесетих година прошлог века ова прича била је обавијена велом мистерије и жестоко се расправљала у пословним круговима широм света.
Многи су веровали да трагична смрт 24-годишњег бизнисмена и наследника милијарди, Александра Оназиса, није била случајност, али уверљиви докази да је пад авиона био инсцениран никада нису пронађени. Његов отац, један од најбогатијих људи тог времена, није могао да се опорави од губитка сина и умро је две године касније, док га је његова сестра, која је наследила већи део очевог богатства, наџивела само тринаест година.
Александар је рођен 1948. године у Њујорку, као син грчког бродарског магната Аристотела Оназиса и његове прве супруге Тине Ливанос. Као деца, Александар и његова млађа сестра Кристина нису оскудевали ни у чему и одрастали су у благостању и луксузу. Ипак, због заузетости родитеља ретко су их виђали; одгајале су их гувернанте, а деца су била врло блиска. Њихова породица била је изузетно богата: њихов отац поседовао је више од седамдесет теретних бродова, стотине различитих компанија широм света, неколико предузећа за експлоатацију злата, а трећина његовог капитала била је уложена у нафтне компаније. Породица Оназис поседовала је десетак станова у разним светским метрополама, дворац у Француској, небодер у Њујорку и највећу јахту на свету, "Кристина", названу по његовој ћерки.
Александар је био главни наследник тог огромног богатства. Завршио је средњу школу код куће с искусним учитељем и, уместо да настави школовање, одмах се запослио у очевој компанији, где је досегао високу позицију у седишту у Монаку. Међутим, његов однос с оцем увек је био затегнут због Александровог раног открића о великим прељубама Аристотела.
- Мој отац је отворено варао моју мајку, а његове бројне афере неизбежно су доспевале на насловнице и о њима се расправљало широм света. "Да није жена, сав новац на свету био би безвредан", волео је мој отац да каже кад би се појављивао у јавности с још једном женом - говорио је Александар. Његове љубавнице увек су биле најпознатије и најбогатије жене, међу њима познате холивудске глумице и прослављена оперска певачица Марија Калас.Касније се његов отац развео од његове мајке како би се оженио бившом првом дамом САД, Џеклин Кенеди. Деца Оназисових била су категорички против своје маћехе, али њихов отац се никада није консултовао с њима.
Односи са сином додатно су се затегли када се Аристотел развео и оженио Џеклин Кенеди. Током првих неколико година, Оназис старији и Џеклин живели су релативно мирно, али поступно су над Аристотелом почели да се надвијају облаци, како у послу, тако и у приватном животу. Проблеми су се појавили са сином, који се заљубио у жену двоструко старију од себе, што је почело да утиче на њихову везу и на пословање компаније. Отац је веровао да његов син многе ствари ради из освете, те да је делимично у праву, јер су породични односи неизбежно утицали на развој личности његове деце и њихов љубавни живот. Други брак његовог оца погоршао је већ затегнут однос са сином и подстицао побуну у њему. Од малих ногу Александар је развијао привлачност према старијим женама; преферирао је елегантне, зреле припаднице високог друштва, искусне у љубави.
Са дванаест година заљубио се у мајчину пријатељицу, запањујућу британску манекенку Фиону вон Дајсен, бившу супругу индустријалца барона Ханса Хенрих вон Дајсена. Кад је постао пунолетан, позвао ју је на вечеру, шокирајући мајку. Фиона је била шеснаест година старија од Александра, али невероватно лепа и с префињеним манирима. У почетку су имали тајну аферу, али Александар је на крају отворено изјавио да ће се оженити својом вољеном.
Његови родитељи нису одобравали његов избор, а сваки је уложио значајне напоре да прекине везу. Отац је купио Александру вилу у близини Атине за два милиона долара и поставио га за шефа регионалне грчке авиокомпаније Олyмпиц Авиатион, у нади да ће га раздвојити од Фионе. Александар је постао председник авиокомпаније, али вила је остала празна јер је одбијао да живи тамо без Фионе, а она је примала само оне поклоне које је лично зарадио и одбила вилу коју је отац купио. Није познато како би се њихова будућа веза развијала да живот наследника милијарди није трагично прекинут у 24. години.
Александар је, попут сваког члана "златне младежи", био фасциниран луксузним спортским аутомобилима, јахтама и авионима. Брзина и скупа превозна средства била су његова страст. Са деветнаест година научио је да лети авионом, забележио 1.500 сати за пет година и стекао професионалну пилотску дозволу. Као председник Олyмпиц Авиатион, авиокомпаније свог оца, често је пилотирао авионима у мисијама хитне медицинске помоћи, првенствено на удаљена острва или у планинска села, превозећи пацијенте којима је била потребна хоспитализација.
Упркос томе што нису волели маћеху, Александар и Кристина били су пријатељи с њеном децом, Керолајн и Џоном Кенедијем. Александар је чак повремено дозвољавао свом полубрату да лети његовим авионом. Трагедија се догодила 23. јануара 1973. године. Александар је полетео с међународног аеродрома Еллиникон у Атини. Тог дана био је путник у авиону којим је управљао пилот Доналд Мекаскер, док је још један искусни пилот авиокомпаније, Доналд Мекгрегор, такође био у авиону. Неколико секунди након полетања, авион се срушио.Мекаскер и Мекгрегор преживели су с тешким повредама, али је Александар Оназис преминуо следећег дана.
Туга Аристотела Оназиса била је огромна. Сахранио је сина на свом приватном острву Скорпиос у Јонском мору, изгубио вољу за животом, покушао да прода своју компанију Олyмпиц Аирwаyс и да обучи своју једину преживелу наследницу, ћерку Кристину, да води посао. Међутим, није много постигао. Грчко ратно ваздухопловство и независни стручњаци који су истраживали несрећу и закључили су да су узрок могли да буду неправилно постављени контролни каблови, што је довело до спекулација. Али Аристотел је био уверен да прави узрок лежи другде – веровао је да је сам одговоран за смрт сина.
Чињеница је да су он и Александар непосредно пре трагичног догађаја разговарали. Син је уверио оца да су хеликоптери прикладнији за спасилачке мисије и да је крајње време да одустану од коришћења авиона, сматрајући их реликтом прошлости. Међутим, Оназис старији сматрао је себе изнад свих правила која ограничавају обичне смртнике. Да би одржао репутацију "кул" бизнисмена који живи луксузним начином живота, требао му је авион, па је игнорисао Александрове аргументе.
Оназис старији дуго се борио с губитком и одбијао је да сахрани сина.Наредио је балсамовање његовог тела, које је пренесено на приватно острво Скорпиос породице Оназис, где је ковчег лежао у капели три недеље. Сваког дана отац би долазио и разговарао с покојним сином, препричавајући му све - од дневног распореда до дневних догађаја. Колико би то дуго трајало, није познато, али тадашњи митрополит Лефкаде и Оназисов пријатељ нису успели да убеде богаташа да тело његовог сина треба сахранити.
Аристотел Оназис се никада није опоравио од губитка сина; умро је две године касније и сахрањен је поред њега на острву Скорпиос. Кад му је син погинуо, схватио је да је то његова одмазда за сопствене грехе и основао је добротворну фондацију у знак сећања на сина, која је данас највећа у Европи.
(Курир/Стил)
БОНУС ВИДЕО:
