Глумац је 2008. године, случајно открио да болује од опаке болести
Марко Живић, гостујући у једној емисији, причао је о најтежим тренуцима у животу и моменту када му је саопштено да има рак једњака.
Прочитајте још: Била је секс-симбол 80-их година! На врхунцу каријере се повукла и нестала: Да ли знате о коме је реч? (ФОТО)
- Потпуно случајно сам то открио. Отишао сам код академика др Предрага Пешка, директора Института за болести дигестивног тракта, и тако сазнао да имам абдоменални проблем, а затим и болест једњака. Данас имам рез од 15 сантиметара, дуж груди и стомака. Абдомен је зезнут, јер они одстрањују шта не ваља, а онда склапају шта могу. Моја операција је трајала седам и по сати. Али сам схватио да имам две опције: или да уђем храбро или да одустанем. Наравно одмах сам се одлучио за ову прву - рекао је Марко у емисији "Преживели" и додао:
- Сећам се ноћи пред операцију, тад ми је било најтеже. Гледам кроз прозор, снег пада и видим да нема назад, нема друге опције. Онда кренеш да размишљаш о свему и свачему, Боже откуд ово, зашто, али мислим да ми је помогло што сам био луд у својој енергији. Луд да ту трку истрчим.
Иако је преживео пакао, Марко је само месец дана након тешке операције морао да игра представу:
- Сећам се да ме је Драган Бјелогрлић молио да не играм представу, он је био водећи лик. Хтео је све да откаже, али ја сам био упоран. Чак су ми родитељи звали хирурга и питали: "Је л’ може он да се смири”, а он им је само рекао: "Не. Ако се смири, опет ће упасти у лоше стање, нека га, то је његов начин да се са свим избори". И тако је и било, после те представе сам се осећао невероватно, иако сам имао свеже резове и носио завоје - каже Марко и додаје да је његов оптимизам био толико јак, да су га често са клинике звали да пацијентима подиже морал:
- Звали су ме често из клинике да псхички дижем пацијенте тамо. Ишао сам да их засмејавам и верујем да сам некоме и помогао. Касније сам постао маскота целог одељења. Тако је било и док сам сам лежао у болници. Деси се да паднеш ментално у току ноћи, јер дневно примаш 6 или 8 инфузија, а једна капље 2 сата. Ноћу плачеш, јер си везан за кревет, али сам устајао, шетао ходником и глумио Рокија Балбоу. Боли те све, али ја сам глумио да боксујем са неким. Пацијенти су излазили да ме гледају, смејали се, навијали. Мораш некако да се ишчупаш из тога. Рецидиви обично стигну касније након тих стресних ситуација, имао сам тренутак да кажем себи не могу више, али сам гурао као булдожер, иако нисам имао снаге - закључио је у емисији "Преживели" Марко Живић.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
