Глумац Марко Живић имао је живот пун изазова, бола, храбрости, али и лепих тренутака.
Марко Живић био је глумац несвакидашње енергије и талента. Његов осмех и харизма освајали су срца публике, док су његова ведрина и несебичност чинили да буде омиљен и међу колегама и међу обичним људима.
Од дечака из Крушевца до позоришне и филмске сцене
Од детињства је знао да ће му сцена бити дом. Глуму је дипломирао 1995. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи легендарног Радета Марковића. Његова посвећеност и љубав према уметности брзо су га винуле у сам врх домаће позоришне сцене. Био је стални члан Београдског драмског позоришта, где је бриљирао у представама попут Кад су цветале тикве, Не играј на Енглезе и Лет изнад кукавичјег гнезда.
Његова способност да публику истовремено засмеје и расплаче била је његов заштитни знак. О својим улогама говорио је с посебним жаром:
"Глума није само професија, то је начин живота. Носиш је са собом, дишеш је, сањаш је."
Марко се није ограничавао само на позориште. Његова телевизијска и филмска каријера била је подједнако импресивна. Гледали смо га у серијама Породично благо, М(ј)ешовити брак, Радио Милева, као и у филмовима Монтевидео, Бог те видео! и Шешир професора Косте Вујића. Био је познат и као сјајан имитатор и водитељ, па су његови наступи у емисијама попут Марко Живић Схоw остали упамћени по духовитости и спонтаности.
Борба са болешћу: Вера и оптимизам као снага живота
Године 2007. Марко се суочио с најтежим изазовом – дијагнозом рака једњака. Била је то тешка борба, али он није дозволио да болест преузме контролу над његовим животом. Чак и у најтежим тренуцима задржао је осмех и ширио оптимизам.
"Оптимиста сам. То ми је много помогло у лечењу. Стално сам правио позитивну атмосферу на одељењу."
Опоравио се након операције која је изведена на Светог Николу, а на посао се вратио на Светог Јована. То је за њега имало посебан значај:
"Рекао бих да ме свеци прате. Религиозан сам, славим славу и волим да одем у цркву."
Његова снага воље и љубав према животу помогли су му да победи болест и настави тамо где је стао – с још већим ентузијазмом и страшћу за глуму.
Доброта која се не заборавља
Марко није био само глумац – био је и велики хуманитарац. Увек је био спреман да помогне, често и анонимно. Једна од прича која га најбоље описује догодила се када је једној ромској породици помогао да набаве лекове за болесно дете. То га је дубоко погодило:
"Цео дан после тога сам био нерасположен. Питао сам се шта би се десило с тим дететом да мене нису срели случајно."
Његова доброта и несебичност биле су део њега, природне као и његов осмех.
"Сутра се завршава живот, а шта си урадио ако ниси некоме помогао?"
Љубав и неостварена жеља да буде отац
Иако је имао бројне пријатеље и био омиљен у друштву, Марко није остварио једну од својих највећих жеља – да постане отац. Више пута је говорио о томе колико воли децу и колико би волео да оснује породицу.
"Волео бих да имам децу. Некад помислим да ми је то једини прави неостварени сан."
Његова породица и пријатељи били су му највећа подршка, а он је њима узвраћао безусловном љубављу и пажњом.
Одлазак великог глумца, али не и његовог осмеха
Марко Живић нас је напустио 14. октобра 2021. године, у 49. години, након борбе са компликацијама узрокованим коронавирусом. Његов одлазак био је велики губитак за српску уметност и све оне који су га волели.
Ипак, његов осмех и дух остали су заувек урезани у срцима оних који су га познавали, као и у улогама које је оставио иза себе. Његове речи и даље одјекују:
"Живот је кратак, али ако га проживиш искрено и с љубављу, он је довољан."
Његово наслеђе није само у представама, серијама и филмовима – оно је у људима којима је помагао, у пријатељствима која је градио, у смеху који је несебично делио.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО
