Чувени глумац Доналд Сатерленд рођен је 17. јула 1935. у Канади, а прославио се током шездесетих и седамдесетих година прошлог века.
Детињство му није било лако. Ране године обележиле су тешке здравствене битке са дечијом парализом, реуматском грозницом и хепатитисом. Ипак, болест га није спречила да развије изузетно живу машту. Као дечак у градићу Хемптону, а касније поново у родном Сент Џону, почео је да се занима за хокеј, али и за креативне вештине попут луткарства.
Када је имао 12 година, породица се сели у Бриџвотер у Новој Шкотској. Тамо је са само 14 година направио прве кораке у медијима, радећи као млади дописник за локалну радио-станицу ЦКБW. Прекретница настаје током студентских дана на Универзитету у Торонту. Иако је првобитно уписао машинство, љубав према писаној речи и сцени превагнула је, те је прешао на студије енглеског језика и драме. Током студија је упознао и своју прву супругу, Лоис Меј Хардвик. Када је дипломирао 1958. године, Сатерленд је већ донео коначну одлуку – уместо инжењерског позива, изабрао је неизвесну глумачку стазу и 1957. отишао у Лондон на престижну академију ЛАМДА.
Европски почеци и пробој у Холивуду
Прве глумачке кораке на европском тлу, Сатерленд прави у позориштима у Шкотској и на лондонском Вест Енду. Током прве половине шездесетих, његов специфичан изглед и маркантна појава доносе му мање улоге у британским хорор филмовима, често уз легендарног Кристофера Лија, као и у популарним телевизијским серијама попут "Свеца" са Роџером Муром.
Управо му је познанство са Муром отворило врата за улогу која ће му заувек променити живот. Године 1967, добија улогу у култном ратном спектаклу Дванаест жигосаних (Тхе Диртy Дозен). Филм постиже огроман комерцијални успех, а Сатерленд, препознат као вансеријски таленат, доноси одлуку да спакује кофере и пресели се у епицентар филмске индустрије – Холивуд.
Седамдесете године прошлог века биле су златно доба Сатерлендове каријере. Година 1970. била је тријумфална - најпре бриљира као цинични хирург Хоки Пирс у Алтмановој антиратној сатири М*А*С*Х, а одмах затим осваја публику улогом харизматичног хипи команданта тенка у класику Келијеви хероји (Келлy'с Хероес).
Током снимања култног трилера Клут (Клуте, 1971), у којем је глумио детектива, започиње страствену љубавну везу са партнерком са екрана, Џејн Фондом. Као жестоки противници Вијетнамског рата, њих двоје су покренули и алтернативну уметничку трупу Ф.Т.А. са којом обилазе војне базе на Пацифику, наступајући за америчке војнике који су делили њихов антиратни став. Због овог активизма, Сатерленд је годинама био под присмотром ЦИА и НСА.
Уметнички, седамдесете су му донеле невероватан распон улога: од узнемирујућег психолошког хорора Не окрећи се (Дон'т Лоок Ноw, 1973), преко насловне улоге у Фелинијевом Казанови (1976), па све до тумачења садистичког фашисте Атиле у Бертолучијевом ремек-делу Двадесети век. Деценију затвара улогама у научнофантастичном класику Инвазија крадљиваца тела (1978) и неочекиваном комичном излету у филму Зоолошка кућа (Анимал Хоусе), који га је приближио млађим генерацијама.
Улазак у зрелу фазу каријере, Сатерленду доноси улогу ожалошћеног и емотивно растрзаног оца у филму Роберта Редфорда Обични људи (Ординарy Пеопле, 1980). Његов суптилни, дубоко емотивни портрет човека који покушава да очува породицу након трагедије, донео му је неподијељене похвале критике и номинацију за Златни глобус.
Током осамдесетих и деведесетих, профилисаће се као један од најпоузданијих карактерних глумаца у Холивуду. Подједнако је био уверљив као немилосрдни затворски чувар насупрот Силвестеру Сталонеу у филму Иза решетака (Лоцк Уп, 1989), мистериозни доушник "Господин Икс" у Стоуновом политичком трилеру Џ. Ф. К. (1991), или пак префињени њујоршки галериста у драми Шест степени раздвајања (Сиx Дегреес оф Сепаратион, 1993).
Телевизијски рад му такође доноси престижна признања. За улогу у напетом ХБО-овом филму Грађанин Икс (Цитизен X, 1995) награђен је наградом Еми и Златним глобусом, а успех на телевизији понавља и 2002. године, улогом у филму Пут у рат (Патх то Wар). У том периоду, у приватном животу, проналази мир у трећем браку - са канадском глумицом Франсин Расет, са којом добија три сина - Рега, Росифа и Ангуса.
Позне године и глобални феномен "Игара глади"
Иако у позним годинама, Сатерленд није успоравао темпо. Године 2010, указана му је част да носи олимпијску заставу на свечаном отварању Зимских олимпијских игара у Ванкуверу.
Нова генерација публике упознала га је и заволела кроз улогу хладнокрвног и прорачунатог председника Кориолана Сноуа, главног негативца у изузетно успешној филмској франшизи Игре глади (Тхе Хунгер Гамес, 2012–2015). Сатерленд је улогу одиграо са препознатљивом, префињеном злобом која је одушевила милионе гледалаца широм света.
Године 2017, Америчка филмска академија коначно исправља историјску неправду - иако никада у каријери није био званично номинован за Оскара за појединачну улогу, уручен му је Почасни Оскар за животно дело. Сатерленд је наставио да ради готово до самог краја, остваривши запажене улоге у серијама Поверење (2018), Слом (2020) и Чувари закона: Бас Ривс (2023).
Приватни живот
Прву супругу, Луис Хардвик, упознао је још на факултету и венчали су се 1959. Међутим, развели су се 1966, када је Доналд упознао колегиницу Ширли Даглас, којом се оженио исте те године.
Са Ширли је добио близанце Рејчел и Кифера, али је развод уследио 1970. Након тога је имао аферу са колегиницом Џејн Фондом, а онда се заљубио у још једну глумицу - Франсин Расет.
Са Франсин је добио три сина - Роуга, Ангуса Редфорда и Роберта. Занимљиво је да је Доналд свим својим синовима дао имена по редитељима са којима је сарађивао. Тако Кифер носи име по Ворену Киферу, Росиф по Фредерику Росифу, Роуг по Николасу Роугу, а најмлађи - Ангус Редфорд, по Роберту Редфорду.
Како се чини, крај Франсин је пронашао своју срећу и са њом је остао до краја. Једном приликом је и сам говорио о овој љубави.
"Тешко је то изразити речима. Франсин је посебно људско биће. Удварали су јој се највећи интелектуалци нашег доба. Глумила је код Жан-Пола Сартра. Била је муза Фредерику Росифу. Мислим да је Џоан Вудворд добро рекла за свог мужа Пола Њумана: 'Лепота оде, и секс оде, али мој муж ме сваки дан засмејава'. И мене моја жена засмејава. Непрестано се смејемо", рекао је он својевремено.
Доналдова ћерка бави се режијом, док су Кифер и Росиф познати глумци.
Кифер је са оцем глумио у вестерну "Форсакен" из 2015, а ту су тумачили оца и сина. Осим овог, гледали смо га у остварењима Остани уз мене, Изгубљени дечаци, Танка линија смрти, Твин Пикс, Нестајање, Три мускетара, Око за око, Време за убијање, Узимање живота, Огледала, Зулендер 2, Прва дама и другим.
Росифа смо имали прилику да гледамо у остварењима Мрежа времена, Преваранти, Ров смрти, Посредник, Сироче: Прво убиство, Ургентни центар, Уврнути и другим.
Клиничка смрт у Југославији
Поред бројних филмских остварења, јавност памти и његову невероватну причу са снимања филма Келлy’с Хероес (Ратници) у некадашњој Југославији.
Канадски глумац је почетком седамдесетих боравио на просторима тадашње земље због снимања ратне комедије, а управо током тог периода, суочио се са озбиљним здравственим проблемима који су, како је касније причао, могли да имају трагичан исход.
“Било је то 1970. године, када сам у бившој Југославији шест недеља снимао филм Келлy’с Хероес. На сету сам се страшно разболео и сместили су ме у болницу. Имао сам јак менингитис, а како у болници нису имали антибиотика, пао сам у кому”, испричао је једном приликом глумац.
Сатерленд је говорио да је током борбе са болешћу доживео искуство које никада није заборавио. Према његовим речима, у једном тренутку се нашао на граници живота и смрти.
“Рекли су ми да сам на пар секунди доживео клиничку смрт које се чак и сећам. Имао сам утисак да видим плави тунел кроз који се спуштам обасјан белом светлошћу. Физички утисак био је као да се опирем упртих стопала у кревет да ме ‘смрт не одвуче’. Очито је да сам успео! Тада ми се једноставно још није ишло, али морам признати да је било врло изазовно и да сам у једном тренутку помислио и -зашто не?”, признао је својевремено Доналд.
Сатерленд је иза себе оставио импресивну филмску биографију. Публика га памти по улогама у остварењима попут „МАС*Х“, „Клуте“, „Ординарy Пеопле“, „ЈФК“, „Спаце Цоwбоyс“, као и по улози председника Кориолануса Сноуа у серијалу „Игре глади“.
Одлазак и наслеђе
Доналд Сатерленд преминуо је 20. јуна 2024. године у Мајамију, у 89. години живота, након борбе са хроничном опструктивном болешћу плућа. Вест о његовој смрти дубоко је потресла светску културну јавност, а почаст су му одали светски лидери, попут Џоа Бајдена и Џастина Трудоа, као и бројне колеге које су га описивале као једног од најинтелигентнијих и најпосвећенијих глумаца свог доба.
Иза себе је оставио богато глумачко наслеђе, петоро деце и мемоаре који чувају успомену на живот човека који никада није пристајао на компромисе – како у уметности, тако и у својим уверењима.
Најпознатије улоге Доналда Сатерленда јесу оне у остварењима Дванаест жигосаних, Клут, Не окрећи се, Обични људи, Иза браве, Бафи убица вампира, Шест степени раздвајања, Разоткривање, Смртоносни вирус, Време за убијање, Посрнули, Вирус, Гордост и предрасуда, Како се решити шефа, Игре глади, До звезда и други.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
