Брат фолкера Дарка Лазића, Драган Лазић, погинуо у саобраћајној несрећи 11. марта.
Драган и он су били јако блиски, а сада певач у првој великој исповести открива кроз шта пролази.
- Прихватио сам то, једноставно... Живот иде даље, а нажалост понекад живот није фер, али мој посао је да певам и морао сам да наставим да певам. Притом, знам да први он не би желео да прекинем да певам. Нешто сам скоро прочитао, да су људи почели увелико да коментаришу нешто, као, "срам те било, није прошло ни 40 дана, већ идеш да певаш...". Само сам у себи помислио, па чекајте, људи, имате ли ви мало респекта и да напишете тако нешто? Ипак ја морам да издржавам и три породице - почео је Дарко.
Каже, да може брата да врати, више не би ни запевао.
- Најрадије, кад бих знао да могу да га вратим, не бих никад више у животу запевао. Али, моја публика од мене очекује да певам и први он би био љут кад би знао да не певам, а он је уз мене увек и гледа нас са лепшег места. Он је уз мене, у мом срцу, вечерас ћу и први пут певати за њега, и до краја живота - истакао је Дарко.
Драган је иза себе оставио супругу и две мале ћеркице. На питање како су они, као и Даркова мајка Бранка, Лазић је признао:
- Ја сам морао да будем јак, јер сам ја остао сам са њима. Када виде мене да паднем, онда и они још више падну у депресију и тугу. Максимално се трудим да и њих охрабрим и ојачам, ту сам да подигнем ту кулу која је срушена. Колико толико да покушам да заменим његово место и да попуним ту празнину, јер ипак сам ја остао као, ајде да кажем, глава породице. Морам да се бринем о тој деци, о мајки, снајки... Он није био сам. Имао је и има мене, ја ћу бити ту за њега, а он је уз мене и даје ми снагу.
(Телеграф)
