Brat folkera Darka Lazića, Dragan Lazić, poginuo u saobraćajnoj nesreći 11. marta.
Dragan i on su bili jako bliski, a sada pevač u prvoj velikoj ispovesti otkriva kroz šta prolazi.
- Prihvatio sam to, jednostavno... Život ide dalje, a nažalost ponekad život nije fer, ali moj posao je da pevam i morao sam da nastavim da pevam. Pritom, znam da prvi on ne bi želeo da prekinem da pevam. Nešto sam skoro pročitao, da su ljudi počeli uveliko da komentarišu nešto, kao, "sram te bilo, nije prošlo ni 40 dana, već ideš da pevaš...". Samo sam u sebi pomislio, pa čekajte, ljudi, imate li vi malo respekta i da napišete tako nešto? Ipak ja moram da izdržavam i tri porodice - počeo je Darko.
Kaže, da može brata da vrati, više ne bi ni zapevao.
- Najradije, kad bih znao da mogu da ga vratim, ne bih nikad više u životu zapevao. Ali, moja publika od mene očekuje da pevam i prvi on bi bio ljut kad bi znao da ne pevam, a on je uz mene uvek i gleda nas sa lepšeg mesta. On je uz mene, u mom srcu, večeras ću i prvi put pevati za njega, i do kraja života - istakao je Darko.
Dragan je iza sebe ostavio suprugu i dve male ćerkice. Na pitanje kako su oni, kao i Darkova majka Branka, Lazić je priznao:
- Ja sam morao da budem jak, jer sam ja ostao sam sa njima. Kada vide mene da padnem, onda i oni još više padnu u depresiju i tugu. Maksimalno se trudim da i njih ohrabrim i ojačam, tu sam da podignem tu kulu koja je srušena. Koliko toliko da pokušam da zamenim njegovo mesto i da popunim tu prazninu, jer ipak sam ja ostao kao, ajde da kažem, glava porodice. Moram da se brinem o toj deci, o majki, snajki... On nije bio sam. Imao je i ima mene, ja ću biti tu za njega, a on je uz mene i daje mi snagu.
(Telegraf)
