Певач Дејан Матић присетио се ситуације из детињства, када је мотор возио на задњем точку.

Дејан је испричао да је редовно седао за волан у то време, наводећи да је мотор који је много волео, добио од оца.
- Најлепше ми је било у Дрвару, то детињство не бих мењао ни за шта на свету. Као клинци смо крали крушке, трешње, кукурузе и све што смо могли.
- Отац ми није давао до знања да имам хендикеп, толико је веровао у мене да ми је чак купио и мотор. Толико сам волео да возим, да сам тај мотор возио и на задњем точку, наравно, док ме отац није гледао. После кад је цела прича дошла до њега није веровао да сам слеп - рекао је певач, па је потом додао:
- Теже ми је пало кад сам отишао из Дрвара него кад сам сазнао за мој хендикеп. Тад ми се свет срушио.
- Нико то није примећивао у Дрвару у великој мери, тек касније кад сам отишао у већу средину. Читање Брајовог писма је озбиљна дисциплина и наука. У исто време сам морао и да свирам, неком треба сат времена, док је мени требало четири за исти посао. Нова ера мог живота ми је почела кад сам дошао у Београд. И данас не волим растанке, подсећа ме на дан кад сам напустио тај крај који само много волео - рекао је Дејан и додао:
- Због тога код мене важи та парола да, ако морамо да се растајемо, буде што брже и безболније. Волим кад смо сви на окупу, људи који су ми драги, па отуд то да не волим растанке.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ