Глумица, певачица и списатељица Оливера Катарина је својом појавом и радом обележила цео један период уметности у СФРЈ. До самог краја живота је остала оно што је одувек и била: дива, једна једина и непоновљива.
Једна од најцењенијих југословенских и српских глумица и певачица Оливера Катарина преминула је јуче у 87. години.
Била је права дива у најлепшем смислу те речи која је обележила 1960-те и 1970-те године, талентом, уметношћу и лепотом.
Осим што је иза себе оставила бројне глумачке улоге (једна од најупечатљивјих је свакако у филму "Скупљачи перја"), биће заувек упамћена и по 72 узастопна концерта која је одржала у француској Олимпији, а којима су присуствовале водеће француске звезде филма и музике тог времена.
Оливера Катарина је написала и збирку песама "Бели бадњаци" и мемоаре "Аристократко стопало".
У наставку вам представљамо неке од њених најупечатљивијих цитата, који ће осим њеног доприноса уметности на овим просторима, заувек живети.
- И данас међу нама има људи извишеног морала, који се од јада и чемера не виде. Ови ноувеауx рицх (нови богаташи) су запањујућа вулгарна, рурална карикатура свега што је аристократско, отмено, господствено, што носи у себи сјај духовног и тежњу за божанским, али они о томе ништа не знају. У туђем перју, понашају се као ћурке међу рајским птицама
- Љубичица јесте мала, али је лепа и мирише лепше од неких ружа
- Човек често није свестан своје снаге и шта је све у стању да издржи и преживи. Али шта ће, живи. Иако му до живота није стало. Живи као биљка, као ствар, ћути и живи. Дише. Убеђује себе да ипак вреди живети и да ће у себи самом заслужити веће поштовање ако се не преда, ако победи оно непобедиво у себи. Ако се, упркос свему, определи за живот и из своје таме нађе снаге да отвори прозор и погледа како се сунце поново рађа, јер оно никад не престаје да умире, само се прикраде, сакрије сем као да нас опомиње да, упркос свему, не смемо да изгубимо осећај његове јединствене, вечне лепоте, због које ипак вреди живети.
- Развој технологије човеку није олакшао живот. Све је то само привид. Несигурно, застрашено, оболело биће - човек, и поред високих технолошких достигнућа све је усамљенији и тужнији на земљи. Увлачи се у себе, пун чежње за топлином која се хлади и нестаје од узалудних надања.”
- Живот није увек оно што желиш, али је увек оно што мораш да изнесе
- Увек сам сматрала да је људски живот значајнији од дела. Чему дела без људи?
- Да нема глумаца свет би био много тужнији. Глумци ките својом маштом у коју као кроз фино ткање провлаче златне драгоцене нити свога дара на радост људима. Понекад се разигарју до те мере да њихова игра ван сцене почиње да личи на представу коју они ту у бифеу спонтано свирају.
- Кад неко доживи успех, одмах се јави нека сумња, они што се мрште и труде да тај сјај високог домета упрљају и затамне. Наш народ још није научио широкогрудо да се диви туђим способностима, таленту, успеху и победи. Ако бисмо престали са злобом, завишћу и подметањем онима који су способнији, то не би стресло златни прах са наших ореола.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
