У родном граду легендарног рокера обележава се годишњица смрти, а његови највернији фанови пристигли су још у раним јутарњим часовима
Данас се на гробљу у Чачку обележава годину дана од смрти Боре Ђорђевића, који је преминуо 4. септембра, после дуге и тешке болести.
Легендарном Бори породица је испунила последњу жељу и на његовом споменику и поставила две укрштене гитаре, баш као што је он написао у последњој песми.
- Не трошите џабе паре, нисам тол’ко важан лик, укрстите две гитаре, нек то буде споменик. Конзилијум саопштење, објављује сваки дан, да упозна јавно мњење, колико сам болестан. Моје тело пошаљите У Чачак, у Србију.. у Љубљани оставите срце, нека буде ту. Не трошите џабе паре, нисам тол’ко важан лик. Укрстите две гитаре, нек то буде споменик - гласе стихови песме.
Гитаре на споменику су оригинална реплика његовог инструмента од мермера који је набављен у Шпанији.
Чланови Рибље чорбе, али и Жика Јелић стигли су на помен пријатељу и колеги. Чачански бендови, фронтмени и чланови такође су присутни, сви они са којима је некада снимао и сарађивао. Са њима је пристигла и Борина удовица.
На гробљу се појавио и син Боре Ђорђевића који је одмах положио цвеће на гроб свог оца.
Живот му обележиле 4 трагедије
Успони и падови обележили су живот великог рокера Боре Ђорђевића, који је освајао речима, нотама и осмехом. За 72 године живота стекао је каријеру достојну светске славе. О њему су кружиле разне приче, али сви су сагласни у једном - Бора је био таленат какав се једном рађа. Док је са сцене грмео рокенрол Бора је доживео и преживео много тога, а трагедије су оставиле на његовом срцу дубоке ожиљке.
Прва се догодила 1982. када је на концерту Рибље чорбе у Леденој дворани Загребу преминула 14-годишња девојка Жељка Марјановић од последица епилептичног напада.
Овај догађај дубоко је потресао целокупну јавност, а Бора се до краја живота тешко носио с овом трагедијом.
Човек са којим је Бора храбро загазио у музичке воде био је гитариста Радислав Рајко Којић са чијом смрћу се Ђорђевић тешко мирио. Управо са Којићем, Мишом Алексићем и Вицком Милатовићем из бенда СОС, Бора Ђорђевић је, по напуштању састава Рани мраз, основао Рибљу чорбу.
Наркоманија је била проблем од којег Рајко никад није успео да се опорави. После још неколико излета у музици у потпуности се повукао и живео веома скромно у родном селу Јарковац. Смрт га је сачекала у престоници 1997. године, разлог је јасан, а за Бору је Рајков одлазак био велики ударац за који није био спреман. Рајко је имао само 41 годину.
Живот је Бори опалио нови шамар 2007. године када је његова Драгана, љубав из средњошколских дана и прва супруга, извршила самоубиство. Драгана је била Борина вечита инспирација и њој је посветио многе песме Рибље чорбе. Ипак, тачку на брак ставили су 12. фебруара 2007. године, са чиме се Борина супруга није мирила.
Смрт легендарног басисте Рибље чорбе Мирослава Мише Алексића 29. новембра 2020. године са којим је Ђорђевић одрастао и стасавао у рок звезду Бора је тешко поднео. Навикао је, како је Бора говорио, да му Миша увек буде са леве стране и да гледа у његово насмејано лице, као што је то чинио пуне 43 године.
Бора се од овог губитка никада није опоравио, а једном приликом је истакао да му никада неће опростити што га је издао и умро пре њега.
Преминуо у 72. години
Бора Ђорђевић, фронтмен групе Рибља чорба, преминуо је у 72. години. Примљен је у болницу у Љубљани с јаком упалом плућа. Био је на терапији антибиотицима и на кисеонику, а после неколико дана због погоршаног стања, стављен је на респиратор. Он се, иначе, дуго борио и с тешком болешћу. Музичар је и пред Нову годину имао упалу плућа због чега је тада отказао концерт у Нишу.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
