Нобеловац је три месеца био на ивици живота, борио се са крварењем у мозгу
Данас, 13. марта, обележава се 50. годишњица смрти нобеловца Иве Андрића, једног од највећих писаца 20. века.
Иво Андрић преминуо је 1975. године у Београду у својој 83. години, након дуже борбе са здрављем, која је укључивала озбиљна оштећења мозга, запаљење плућа и компликације услед инфекција.
Погоршање његовог здравственог стања почело је крајем 1974. године, када је, пошто се није осећао добро, позвао своје пријатеље и књижевнике Милана Ђоковића и Гвоздена Јованића како би им саопштио своју последњу жељу.
Иво Андрић, који није имао ближе сроднике, желео је да се његова заоставштина искористи за опште културне и хуманитарне сврхе. У својој последњој вољи, одлучио је да се оснује задужбина која ће се бавити његовим ауторским правима и његовом литературом.
Вера Стојић, његова дугогодишња секретарица и пријатељица, постављена је за чувара ове задужбине. Такође, Андрић је изразио жељу да се додељује награда за најбољу приповетку, а да Српска академија наука и уметности одреди судбину његових рукописа.
По доласку у болницу 17. децембра 1974. године, Андрићу је дијагностикован поремећај циркулације у мозгу, а његово стање се додатно погоршало услед инфекција.
Иако су лекари дали малене шансе за опоравак, Андрић је, упркос свему, провео још три месеца у болници, боравећи против болести.
Иво Андрић је преминуо 13. марта 1975. године, у 1:15 ујутро. Његова смрт је дубоко потресла многе широм света. Комеморације су одржане у Београду и Травнику, његовом родном граду, где је постхумно добио бројна признања.
Општина Травник је одлучила да улица Станка Турудије носи име Иве Андрића, а Народна библиотека у Травнику постала је Библиотека "Иво Андрић". Такође, његова родна кућа је претворена у Меморијални музеј, који је данас једини музејски комплекс посвећен овом великом писцу.
Ове године, 50 година након његове смрти, Иво Андрић и даље живи кроз своју књижевност и задужбину, а његов рад и утицај остају незаборавни.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО
