Глумица Јелена Ђокић позната је по улогама у серијама "Пет", "Црна свадба" и филмовима "Турнеја" и "Смрдљива бајка" Ипак, њен пут до популарности нимало није био лак.
Каријера Јелене Ђокић обухвата бројне пројекте, а њене упечатљиве улоге у разним жанровима побрале дошле су до срца публике.
Али, када се камере угасе, Јелена Ђокић се труди да детаље свог приватног живота држи само за себе. Понекад направи преседан, те подели неки детаљ, нарочито из детињства и периода студирања.
Животна прича Јелене Ђокић је пуна изазова. Уметница се из родног Сплита 1991. године сама, без родитеља, преселила код рођака у Младеновац.
- Имала сам четрнаест година, била сам примеран ђак, омиљен у колективу. Дружили смо се на улици, Сплит је био безбедан када сам била клинка, а ја сам била од оних које увек међу првима бирају за дружење, била сам спретна у свему. Онда одједном постајеш непожељан, а они лоши постају носиоци неке нове речи, нове приче. То ти до те мере поремети систем да када је дошло време да бежим, да идем, ја себи нисам дозволила да патим због тога. Да ли је то био пркос, инат, не знам, била сам клинка и још сама - рекла је својевремено за медије и наставила:
- С мора сам стигла на снег по коме нисам умела ни да ходам, а до школе је било 40 минута. Падала сам по њему кô крушка. Мислим да сам се на рез преобратила баш из те контре. Срећом, улетела сам тада у руке своје сестре Габријеле, која је већ тада била потпуно у свету рокенрола, андерграунда, бендова, проба. И ја сам из поп-културе, "Неw Кидс он тхе Блоцк", до краја улетела у рокенрол, у коме сам до дана данашњег. Не мислим сада да је уопште било лоше то што ми се десило, не. Добро је стајати на својим ногама. Често сам остајала без базе, створиш негде неке људе, па се преместиш, и онда се питаш шта ћеш сад с оним. Временом, то иза тебе бледи. Али, неки контакти трају и данас. Изабрала сам да никада не патим за оним што је било раније.
Убрзо након тога, њени родитељи и брат преселили су се у Херцег Нови, па је и Јелена отишла код њих и тамо завршила средњу школу. Потом је пожелела да упише глуму и одабрала је Академију на Цетињу.
Својевремено је описала како је изгледао њен студентски живот и почетак глумачке каријере.
- Те године на Цетињу сто кандидата, а у Београду 800! И наравно, линијом мањег отпора, одем на Цетиње. И приме ме. Никада нисам зажалила. Тамо је стварно постојала оаза уметника, били смо заједно ми, Музичка и Ликовна академија. Сви смо се озбиљно бавили тиме. Оно што сам ја тада научила о музици и сликарству, никада више нисам. И плус живиш у студентском дому, где си само уторком и четвртком имао топлу воду. Осталим данима грејеш на лонче. Пристанеш на то. Али, ту искристалишеш своју жељу. А када завршиш факултет, онда си свој човек- причала је Јелена.
Међутим, упркос лепим моментима које је провела на Цетињу, Јелена је спаковала кофер и вратила се у Београд.
- Будући да ми немамо никога у Црној Гори, ни рођаке ни некретнине, ја сам бирала где ћу да живим и радим. Могла сам да останем у Подгорици и будем на некој плати, изнајмљујем стан и тако живим, или исто то у Београду. Никада у животу нисам помислила да бих живела у Подгорици. Никада ми она није личила на место као остварење мог сна, или мог живота. Београд ми је макар пружао ту илузију да живим живот онако како ја хоћу, да гледам људе које хоћу, да слушам музику коју хоћу, избор неограничен, свега колико хоћеш. Једини град који сам изабрала за живот био је Београд - испричала је глумица.
Још 2000. године је упознала 19 година старијег колегу Светозара Цветковића, за којег се удала 2006.након шест година везе. Круна њихове љубави су син Лука и ћерка Клара. Међутим, њихов брак је пукао 2022. после 16 година брачног живота. Разлоге развода нису желели да коментаришу.
(Директно)
