Један од најбољих холивудских глумаца прошлог јека запамћен је као прва јавна особа чије име се повезивало са хомосексуалношћу и АИДС-ом. Захваљујући њему, почело се довољно пажње посвећивати болести која се дот ада није сматрала озбиљном.
Глумачке способности талентованог, згодног и шармантног Рока Хадсона, слава коју је стекао за живота, током четири деценије каријере и 70 снимљених филмова, неоправдано су запостављене, тачније, отишле у други план након његове смрти 1985. изазване последицама АИДС-а.
Постао је жртва администрације Роналда Регана, чији је био дугогодишњи пријатељ, повод да се почне са спорим процесом изједначавања једне болести са појединим уметницима и уметношћу, са развијањем колективног осећаја страха од хомосексуалних особа.
Рој Харолд Шерер млађи рођен је 17. новембра 1925. године у градићу Винетка, у држави Илиноис, као син телефонисткиње Кетрин Вуд и аутомеханичара Роја Харолда Шерера старијег. Када је имао осам година, отац је напустио њега и мајку. Током школовања покушавао је да глуми у школским представама, али није имао успеха.
По завршетку средње школе запослио се као поштански службеник и на том месту радио до почетка Другог светског рата, када је као добровољац отишао у војску и био авиомеханичар. Пре него је дошао у Холивуд радио је као разносач новина, носио штапове за голф, возио камион…
Корпулентног младића лепог лица приметио је ловац на таленте Хенри Вилсон, договорио му аудицију у Холивуду, те одмах почео да ради на стварању новог имиџа и смишљању уметничког имена. Требало је снажног возача камиона, високог 196 цм, трансформисати у глумца, што није било лако. Након корективног захвата стоматолога, низа часова глуме и певања, Рој је 1948. дебитовао споредном улогом у драми "Фигхтер Сqуадрон" под именом Рок Хадсон (Рок као стена, Хадсон као река).
Тешко је памтио текст, брзо заборављао све што научи, лако се збуњивао, а легенда каже да је на снимању првог филма чак 38 пута понављао једну реплику, док је није изговорио како треба. Вилсон је схватио да мора да игра на најјачу карту, на Хадсонов изглед, и да на то да очара женску публику. Огромну шансу пружио му је редитељ Даглас Сирк, са којим је снимио седам филмова захваљујући којима је постао звезда романтичних комедија.
1956, године први и једини пут је био номинован за Оскара, за улогу у Диву Џорџа Стивенса, у којем је играо са Елизабет Тејлор и Џејмсом Дином, а наредних година снимио је низ романтичних комедија са славном партнерком Дорис Деј. Окушао се, и то усјешно, у вестернима и авантуристичким филмовима, а покушај да се одмакне од сличних жанрова и жеља за озбиљнијим улогама у наставку каријере нису прошли најбоље.
Трилер са елементима научне фантастике "Сецондс" Џона Франкенхајмера није се свидео публици, као ни Хадсонова улога човека који је пластичном операцијом променио изглед, потпуно другачија од свега што је до тада глумио. Хадсон је потом настојао да одржи популарност радећи на телевизији, највише у веома гледаној полицијској серији МцМиллан & Wифе (1971-1977), са Сузан Сент Џејмс. Када је потписао уговор за снимање серије, где је глумио бахатог инспектора, постао је најплаћенија телевизијска звезда у историји.
Током педесетих, упркос либерализацији и рушењу одређених табуа, холивудске звезде биле су под будним оком јавности, која је неуморно тражила и најмању мрљу у њиховим животима. Свестан ситуације, Хадсон никада није помислио да открије своју хомосексуалност, јер би цена била огромна. Уском кругу пријатеља и сарадника његово сексуално опредјељење било је познато, што никада није смело да буде откривено публици: слика мачо мушкарца коју су створиле обожаватељке, појачана пажљивим маркетиншким триковима, није се смела уништити.
Током периода највеће славе, у новинама су више пута покушали да покрену ту тему. Када је часопис Цонфидентиал 1955. желео да објави чланак о Хадсону као хомосексуалцу, студио Универсал Пицтурес, за који је тада радио, платио је 10.000 долара за његово стопирање. Оног тренутка када Хадсонов упадљиви целибат почиње да изазива оговарања и спекулисања, менаџер Вилсон организује његово венчање са својом секретарицом Филис Гејтс, желећи да ућутка радознале.
Брак је трајао од 1955. до 1958, Хадсон супругу није подносио, а Гејтсова је годинама након разлаза изјавила да бившег мужа више никада није видела. После Хадсонове смрти написала је како је, што се ње тиче, брак био прави, те да је о наводном договору сазнала много касније. Постоји и прича како је Филис била лезбејка, те да је и њој такав брак савршено одговарао.
Цонфидентиал је покушао да нападне још једном, када се неколико година касније чинило да је глумац у вези са глумцем Џорџом Надером, док је у ствари био са својим асистентом - Марком Милером, али је Универсал опет реаговао на исти начин.
Упркос недаћама, чини се да је Хадсонов сексуални живот био веома интензиван, а биографи тврде да су га посебно привлачили високи, плавокоси и плавооки младићи, веома чести посетиоци забава које је организовао у својој вили. Био је у неколико дужих веза, а најозбиљнија је била са публицистом Томом Кларком.
Почетком осамдесетих, током првих епизода снимања ТВ серије Династија, када је константно заборављао текст и морали су му га записивати, постало је јасно да његово здравствено стање нимало није добро. Како је иначе тешко памтио реплике, није заборавност привукла пажњу медија него изненадна мршавост и нагла остарелост.
Видно пропао и са болом на лицу, Хадсон је изненадан губитак тежине прво објашњавао дијетом, анемијом, анорексијом и, на крају карциномом јетре. Када се појавио поред Дорис Деј како би јој као стари пријатељ помогао у промовисању шоу-програма Дорис Даy Бест Фриендс, глумица је била изненађена његовим изгледом.
Хадсонова хомосексуалност била је тајна све до петог јуна 1984. године, када му је на лекарском прегледу откривен вирус, а током наредне године “случај Хадсон” показао је целом свету да опака болест не штеди ни богате ни славне. У великој тајности одлази у Париз како би се подвргнуо лечењу новооткривеним лековима, те у јулу 1985. у тамошњој болници даје званичну изјаву о болести.
За неколико минута људи су се панично разбежали због страха од заразе, а у авиону за Америку био је једини путник, јер га ниједна авио-компанија није желела превести. Вест је до самог краја крио и од партнера, Марка Кристијана, који је после Хадсонове смрти путем суда тражио и добио милионску одштету, јер му је глумац скривао своје стање, те је и сам оболео.
“Нисам срећан што сам болестан. И нисам срећан што имам сиду. Али ако ће то да помогне другима, могу бар бити срећан што знам да је моја несрећа имала нешто позитивно”, рекао је 1985.
Хадсон је прва славна особа која је свету открила да болује од АИДС-а, а његов изглед снажног и богатог белца никако се није уклапао у слику која се желела створити о оболелима, искључиво наркоманима, сиромашним или црнцима.
Никада није јавно признао хомосексуалност, иако је то временом постала јавна тајна, мада је било оних који су желели да верују да је хетеросексуалац, те да је вирус добио преко низа трансфузија током тешке операције срца, када му је уграђен петероструки бајпас.
Његово пријатељство са Елизабет Тејлор је трајало целог живота, и она је једна од последњих особа која га је видела живог. Након његове смрти је почела да се бави освешћивањем људи када је сида у питању, а то све у његово име.
Смрт Рока Хадсона, другог октобра 1985, изазвана је карциномом лимфних жлезда, а ток болести пажљиво су пратили медији из целог света. Објава да је глумац умро у 60. години учинила је да сида, са свим тајнама, нејасноћама, тежином и суровошћу, постане центар пажње светске јавности.
Хадсонова смрт изазвала је својеврстан шок, не само због тога што је био славан глумац него и због тога што је био веома вољен и циењен, како од публике тако и од колега. Сви који су га познавали сећају га се као доброг и великодушног човека, глумца свесног својих могућности, професионалца који се никада није понашао као размажена и захтевна звезда, већ као “човека који није имао непријатеље и којег сте морали да волите”.
Према личној жељи, Рок Хадсон је кремиран, а пепео му је просут у море.
