Jedan od najboljih holivudskih glumaca prošlog jeka zapamćen je kao prva javna osoba čije ime se povezivalo sa homoseksualnošću i AIDS-om. Zahvaljujući njemu, počelo se dovoljno pažnje posvećivati bolesti koja se dot ada nije smatrala ozbiljnom.
Glumačke sposobnosti talentovanog, zgodnog i šarmantnog Roka Hadsona, slava koju je stekao za života, tokom četiri decenije karijere i 70 snimljenih filmova, neopravdano su zapostavljene, tačnije, otišle u drugi plan nakon njegove smrti 1985. izazvane posledicama AIDS-a.
Postao je žrtva administracije Ronalda Regana, čiji je bio dugogodišnji prijatelj, povod da se počne sa sporim procesom izjednačavanja jedne bolesti sa pojedinim umetnicima i umetnošću, sa razvijanjem kolektivnog osećaja straha od homoseksualnih osoba.
Roj Harold Šerer mlađi rođen je 17. novembra 1925. godine u gradiću Vinetka, u državi Ilinois, kao sin telefonistkinje Ketrin Vud i automehaničara Roja Harolda Šerera starijeg. Kada je imao osam godina, otac je napustio njega i majku. Tokom školovanja pokušavao je da glumi u školskim predstavama, ali nije imao uspeha.
Po završetku srednje škole zaposlio se kao poštanski službenik i na tom mestu radio do početka Drugog svetskog rata, kada je kao dobrovoljac otišao u vojsku i bio aviomehaničar. Pre nego je došao u Holivud radio je kao raznosač novina, nosio štapove za golf, vozio kamion…
Korpulentnog mladića lepog lica primetio je lovac na talente Henri Vilson, dogovorio mu audiciju u Holivudu, te odmah počeo da radi na stvaranju novog imidža i smišljanju umetničkog imena. Trebalo je snažnog vozača kamiona, visokog 196 cm, transformisati u glumca, što nije bilo lako. Nakon korektivnog zahvata stomatologa, niza časova glume i pevanja, Roj je 1948. debitovao sporednom ulogom u drami "Fighter Squadron" pod imenom Rok Hadson (Rok kao stena, Hadson kao reka).
Teško je pamtio tekst, brzo zaboravljao sve što nauči, lako se zbunjivao, a legenda kaže da je na snimanju prvog filma čak 38 puta ponavljao jednu repliku, dok je nije izgovorio kako treba. Vilson je shvatio da mora da igra na najjaču kartu, na Hadsonov izgled, i da na to da očara žensku publiku. Ogromnu šansu pružio mu je reditelj Daglas Sirk, sa kojim je snimio sedam filmova zahvaljujući kojima je postao zvezda romantičnih komedija.
1956, godine prvi i jedini put je bio nominovan za Oskara, za ulogu u Divu Džordža Stivensa, u kojem je igrao sa Elizabet Tejlor i Džejmsom Dinom, a narednih godina snimio je niz romantičnih komedija sa slavnom partnerkom Doris Dej. Okušao se, i to usješno, u vesternima i avanturističkim filmovima, a pokušaj da se odmakne od sličnih žanrova i želja za ozbiljnijim ulogama u nastavku karijere nisu prošli najbolje.
Triler sa elementima naučne fantastike "Seconds" Džona Frankenhajmera nije se svideo publici, kao ni Hadsonova uloga čoveka koji je plastičnom operacijom promenio izgled, potpuno drugačija od svega što je do tada glumio. Hadson je potom nastojao da održi popularnost radeći na televiziji, najviše u veoma gledanoj policijskoj seriji McMillan & Wife (1971-1977), sa Suzan Sent Džejms. Kada je potpisao ugovor za snimanje serije, gde je glumio bahatog inspektora, postao je najplaćenija televizijska zvezda u istoriji.
Tokom pedesetih, uprkos liberalizaciji i rušenju određenih tabua, holivudske zvezde bile su pod budnim okom javnosti, koja je neumorno tražila i najmanju mrlju u njihovim životima. Svestan situacije, Hadson nikada nije pomislio da otkrije svoju homoseksualnost, jer bi cena bila ogromna. Uskom krugu prijatelja i saradnika njegovo seksualno opredjeljenje bilo je poznato, što nikada nije smelo da bude otkriveno publici: slika mačo muškarca koju su stvorile obožavateljke, pojačana pažljivim marketinškim trikovima, nije se smela uništiti.
Tokom perioda najveće slave, u novinama su više puta pokušali da pokrenu tu temu. Kada je časopis Confidential 1955. želeo da objavi članak o Hadsonu kao homoseksualcu, studio Universal Pictures, za koji je tada radio, platio je 10.000 dolara za njegovo stopiranje. Onog trenutka kada Hadsonov upadljivi celibat počinje da izaziva ogovaranja i spekulisanja, menadžer Vilson organizuje njegovo venčanje sa svojom sekretaricom Filis Gejts, želeći da ućutka radoznale.
Brak je trajao od 1955. do 1958, Hadson suprugu nije podnosio, a Gejtsova je godinama nakon razlaza izjavila da bivšeg muža više nikada nije videla. Posle Hadsonove smrti napisala je kako je, što se nje tiče, brak bio pravi, te da je o navodnom dogovoru saznala mnogo kasnije. Postoji i priča kako je Filis bila lezbejka, te da je i njoj takav brak savršeno odgovarao.
Confidential je pokušao da napadne još jednom, kada se nekoliko godina kasnije činilo da je glumac u vezi sa glumcem Džordžom Naderom, dok je u stvari bio sa svojim asistentom - Markom Milerom, ali je Universal opet reagovao na isti način.
Uprkos nedaćama, čini se da je Hadsonov seksualni život bio veoma intenzivan, a biografi tvrde da su ga posebno privlačili visoki, plavokosi i plavooki mladići, veoma česti posetioci zabava koje je organizovao u svojoj vili. Bio je u nekoliko dužih veza, a najozbiljnija je bila sa publicistom Tomom Klarkom.
Početkom osamdesetih, tokom prvih epizoda snimanja TV serije Dinastija, kada je konstantno zaboravljao tekst i morali su mu ga zapisivati, postalo je jasno da njegovo zdravstveno stanje nimalo nije dobro. Kako je inače teško pamtio replike, nije zaboravnost privukla pažnju medija nego iznenadna mršavost i nagla ostarelost.
Vidno propao i sa bolom na licu, Hadson je iznenadan gubitak težine prvo objašnjavao dijetom, anemijom, anoreksijom i, na kraju karcinomom jetre. Kada se pojavio pored Doris Dej kako bi joj kao stari prijatelj pomogao u promovisanju šou-programa Doris Day Best Friends, glumica je bila iznenađena njegovim izgledom.
Hadsonova homoseksualnost bila je tajna sve do petog juna 1984. godine, kada mu je na lekarskom pregledu otkriven virus, a tokom naredne godine “slučaj Hadson” pokazao je celom svetu da opaka bolest ne štedi ni bogate ni slavne. U velikoj tajnosti odlazi u Pariz kako bi se podvrgnuo lečenju novootkrivenim lekovima, te u julu 1985. u tamošnjoj bolnici daje zvaničnu izjavu o bolesti.
Za nekoliko minuta ljudi su se panično razbežali zbog straha od zaraze, a u avionu za Ameriku bio je jedini putnik, jer ga nijedna avio-kompanija nije želela prevesti. Vest je do samog kraja krio i od partnera, Marka Kristijana, koji je posle Hadsonove smrti putem suda tražio i dobio milionsku odštetu, jer mu je glumac skrivao svoje stanje, te je i sam oboleo.
“Nisam srećan što sam bolestan. I nisam srećan što imam sidu. Ali ako će to da pomogne drugima, mogu bar biti srećan što znam da je moja nesreća imala nešto pozitivno”, rekao je 1985.
Hadson je prva slavna osoba koja je svetu otkrila da boluje od AIDS-a, a njegov izgled snažnog i bogatog belca nikako se nije uklapao u sliku koja se želela stvoriti o obolelima, isključivo narkomanima, siromašnim ili crncima.
Nikada nije javno priznao homoseksualnost, iako je to vremenom postala javna tajna, mada je bilo onih koji su želeli da veruju da je heteroseksualac, te da je virus dobio preko niza transfuzija tokom teške operacije srca, kada mu je ugrađen peterostruki bajpas.
Njegovo prijateljstvo sa Elizabet Tejlor je trajalo celog života, i ona je jedna od poslednjih osoba koja ga je videla živog. Nakon njegove smrti je počela da se bavi osvešćivanjem ljudi kada je sida u pitanju, a to sve u njegovo ime.
Smrt Roka Hadsona, drugog oktobra 1985, izazvana je karcinomom limfnih žlezda, a tok bolesti pažljivo su pratili mediji iz celog sveta. Objava da je glumac umro u 60. godini učinila je da sida, sa svim tajnama, nejasnoćama, težinom i surovošću, postane centar pažnje svetske javnosti.
Hadsonova smrt izazvala je svojevrstan šok, ne samo zbog toga što je bio slavan glumac nego i zbog toga što je bio veoma voljen i cienjen, kako od publike tako i od kolega. Svi koji su ga poznavali sećaju ga se kao dobrog i velikodušnog čoveka, glumca svesnog svojih mogućnosti, profesionalca koji se nikada nije ponašao kao razmažena i zahtevna zvezda, već kao “čoveka koji nije imao neprijatelje i kojeg ste morali da volite”.
Prema ličnoj želji, Rok Hadson je kremiran, a pepeo mu je prosut u more.
