Модни дизајнер Келвин Клајн оставио је велики траг на светску моду, а својим комерцијалним умећем учинио је доњи веш најпожељнијим комадом.
Када се говори о модној индустрији последњих пола века, име Келвина Клајна заузима посебно место. Дизајнер чији је рад обликовао естетику америчке моде (и светске наравно), редефинисао џинс и направио пометњу у свету маркетинга, данас слави свој 83. рођендан.
Од скромног детињства у Бронксу, преко бриљантних и контроверзних кампања које су заувек промениле начин на који Америка и свет посматрају гардеробу, до живота у којем проналази мир, Клајнов живот је приказ комерцијалне иконе, иза које је стајао човек са сложеним емоцијама, борбама и непресушном страшћу за стварањем.
Детињство
Келвин Ричард Клајн рођен је 19. новембра 1942. у Бронксу, у Њујорку, у породици средње класе пореклом Јевреји. Његови родитељи, Лео и Фло Клајн, водили су миран, радан живот, а Келвин је одрастао у окружењу које је носило мешавину америчког сна и скромности.
Мајка Фло била је кључна фигура у његовом раном формирању. Имала је истанчан осећај за елеганцију и увек је водила рачуна о томе како изгледа: негована коса, уредна гардероба, пажљиво одабране комбинације за сваки дан. Управо од ње је, још као дете, упијао представу о томе како одећа може да утиче на самопоуздање и идентитет. Фло га је, за разлику од већине мајки из комшилука, водила у боље радње, допуштала му да бира одећу, разматра кројеве и развија укус. То је било окружење у којем је естетска радозналост била толерисана и подстицана.
Отац Лео водио је породичну продавницу и био човек који је веровао у дисциплину и практичност. Он је Келвину усађивао радне навике, али није разумео његову фасцинацију модом. Ипак, та суздржаност га није спутала, напротив, Келвин је у тишини градио свој унутрашњи свет, пун цртежа и идеја који ће касније преточити у стварност која је утицала на америчку моду.
Келвин је био повучено, тихо дете. Док су вршњаци трчали по игралиштима Бронкса, он је сате проводио уз скице. Још у основној школи показивао је необичну посвећеност. Док су друга деца цртала природу и играчке, Келвин је цртао капуте, хаљине, рукаве и кошуље. Био је опседнут текстурама, пропорцијама и силуетом, иако тада није умео да објасни зашто.
У кући се осећао сигурније него напољу. Шире окружење Бронкса педесетих није увек имало слуха за осетљивог дечака који носи свеску у којој црта женску одећу, због чега је Келвин рано научио да живи у свету који ствара сам. Управо та интровертност омогућила му је да развије дисциплину која ће касније постати препознатљива у његовом раду, као што су: минимализам, сексепил, јасноћа и строга контрола линија.
Велику улогу у детињству имала је и бака са мајчине стране, кројачица из Мађарске. Она га је научила основама заната: како се држи игла, како се бира конац, зашто је добар шав темелј сваке хаљине. Ти први часови били су његова прва, права модна школа.
До краја адолесценције већ је знао да жели да буде дизајнер. Није било сумње. Док су се вршњаци премишљали о факултетима, Келвин је био потпуно сигуран да је мода његов пут.
Први кораци ка моди: школовање и формирање стила
Након одрастања у Бронксу, Келвин Клајн је кренуо у поход да своје интересовање претвори у глобалну империју. Уписао је Средњу школу уметности и дизајна на Менхетну, школу која је окупљала талентоване младе уметнике из целог Њујорка. Тамо је по први пут био међу вршњацима који су такође живели кроз цртеже, естетику и креативност, што му је дало осећај припадности који раније није имао.
Након средње школе, наставио је образовање на чувеном Модном технолошком институту, где је учио конструкцију одеће, модну илустрацију, текстилну технологију и историју моде. Институт му је дао оно што му је недостајало у детињству: техничку прецизност и професионални оквир. Ту се обликовао његов препознатљив минимализам, чисте линије, неутралне боје и дискретна софистицираност истакнута кроз сексепил.
У то време живео је изузетно скромно. Док је дању учио кројење, ноћу је радио у текстилним радњама, помагао кројачима или израђивао једноставне комаде гардеробе за мале бутике. Био је опседнут тиме да све уради беспрекорно. Шавови су морали да буду савршено поравнати, тканина беспрекорна, силуета избалансирана. То је била дисциплина коју је понео из куће, али сада усмерена на нешто што је коначно имало смисла.
Улазак у модну индустрију: тихе године припреме
После Института, Клајн није одмах постао име које се спомиње у модним круговима. Напротив, провео је готово пет година радећи као анонимни дизајнер у мануфактурама и малим њујоршким атељеима. То је било време у којем је студиозно проучавао тржиште, навике потрошача и начин на који функционише модна индустрија Америке шездесетих.
Један од кључних тренутака био је када је радио у једној фирми специјализованој за капуте и мантиле. Ту је до перфекције усавршио кројење спољне одеће, нешто што ће касније постати основа његове прве успешне колекције. У тим годинама стицао је занат на најтврдокорнији могући начин: ручно, у прашњавим атељеима, без гламура, уз борбу да плати рачуне.
Ипак, ништа од тога није га обесхрабрило.
1968: година која је променила америчку моду
Прави преокрет долази 1968. године, када је заједно са дугогодишњим пријатељем Беријем Шварцом основао модну кућу Келвин Клајн. Фирма је започела као мали студио у једном њујоршком хотелу, са линеарним, прецизно кројеним капутима и јакнама које су одударале од тадашњег раскошног америчког стила.
Прва наруџбина била је случајност. Њујоршки купац из модне робне куће Бонвит Телер ушао је у погрешан спрат хотела, угледао Клајнову колекцију и одмах поручио ствари вредне 50.000 долара. То је био тренутак који му је отворио врата тржишта.
Клајн је препознао шта недостаје америчкој моди: једноставност која делује луксузно. Није се ослањао на гламур већ на дисциплину и конструкцију, естетику која је била супротна од бучних трендова тог времена. Та философија брзо га је издвојила и одвела међу дизајнере који мењају правац модне индустрије.
Седамдесете: преузимање модног тржишта и почетак глобалног утицаја
Уласком у седамдесете, Келвин Клајн је већ био име које модна индустрија препознаје, али тек ће у овој деценији постати дизајнер који поставља правила.
Једноставност, изведена са врхунском прецизношћу, донела му је три престижне награде Савета модних дизајнера Америке (ЦФДА) у само две године. Била је то потврда његовог статуса архитекте америчког стила.
Џинс који је постао културни феномен
Крајем седамдесетих Келвин Клајн улази у област која ће му обележити каријеру: џинс. Док су фармерке дотад биле комад радничке гардеробе или симбол бунтовника, Клајн их трансформише у производ који носи призвук софистицираности. Његове фармерке биле су ниског струка, уско кројене, израђене од тамног, квалитетног тексаса и рекламиране тако да изазову огроман публицитет.
Култна кампања из 1980. са Брук Шилдс, тек петнаестогодишњакињом, пробила је све границе маркетинга. Реченица коју је изговорила у реклами постала је симбол провокације у америчкој поп култури и фармерке су плануле.
"Ничег нема између мене и мојих Келвина", изговара Брук Шилдс у чувеној кампањи.
У том тренутку Келвин Клајн није више био само модни креатор, Келвин је постао бренд који утиче на културу, обликује естетику и мења начин на који Америка разуме сексепилно одевање.
Револуција доњег веша
Почетак деведесетих донео је још једну прекретницу у виду мушког и женског доњег веша. "Цалвин Клеин Ундерwеар" заувек је променио начин на који се доњи веш посматра и рекламира. Препознатљива еластична трака, беле боксерице и минималистички дизајн су постали нови стандард индустрије. Кампање са Марком Волбергом и Кејт Мос створиле су нову генерацију модних икона и увеле естетику која се ослања на аутентичност, младост и сирову енергију.
Келвин Клајн је успео да од најинтимнијег одевног предмета направи предмет жеље. То је до данас један од најпрофитабилнијих сегмената самог бренда. Квалитет је оно што бренд гарантује, тако да њихов доњи веш може заиста трајати годинама.
Парфеми који су обликовали једну епоху
Уз одећу и доњи веш, Клајн је деведесетих ушао у свет парфема и створио мирисе који су дефинисали читаву генерацију.
Највише су се истакли "Обсессион" (1985), "Етернитy" (1988), и чувени "ЦК Оне" (1994), први велики унисекс парфем који је постао симбол младости и отворености. ЦК Оне и даље важи за најпродаванији парфем у историји парфема.
Успони и падови: Борба иза гламура
У позадини Клајнових професионалних тријумфа одвијала се борба коју јавност дуго није потпуно разумела. Иако је важио за једног од најдисциплинованијих дизајнера своје генерације, његова унутрашња стварност била је далеко сложенија. Како је бренд растао, расла је и потреба да увек буде на висини сопственог реномеа, да свака кампања буде провокативна, свака колекција комерцијално успешна, а сваки нови производ културни догађај. Таква константна изложеност притиску била је плодно тло за развој личних криза.
Током седамдесетих (поготово у Студију 54) и осамдесетих почео је да се суочава са зависношћу. У питању није била краткотрајна епизода. Споља је и даље изгледало као да води читаву империју без посртања, али приватно се борио да одржи контролу над сопственим животом. Клајн је отворено говорио о тој фази, објашњавајући да је зависност била начин да умири напетост коју је стварао константан рад у индустрији која не познаје паузу, ни предах, ни слабост.
Уз то су долазиле исцрпљујуће епизодедепресије. Ти периоди су га повремено потпуно заустављали: губио би интересовање за рад, повлачио се из јавности, прекидао ритам који му је био неопходан за креативност. Депресија је настала услед нагомилавања обавеза, одговорности и очекивања која су годинама висила над њим. Ти тихи, мрачни периоди били су контраст његовој спољашњој слици успеха.
Све то одвијало се унутар индустрије која је неумољива. Мода не допушта застајање, не трпи одлагање и не прихвата осцилације. Бренд је морао да избацује нове колекције, медији су очекивали провокативне кампање, тржиште је захтевало раст. Клајн је живео у сталном ритму доказивања, окружен сарадницима, али често оптерећен осећајем да само он сноси одговорност за сваки успех или неуспех. У таквом окружењу ментални и емотивни притисак постајао је неизбежан.
Упркос томе, успео је да се стабилизује, потражи помоћ и поново успостави контролу над својим животом. Рехабилитација га је учинила свеснијим својих граница и улоге коју мода има у његовом здрављу и идентитету. Управо зато је почетком двехиљадитих одлучио да се повуче из активног дизајнирања и свој бренд преда корпоративном систему који може да поднесе тежину његовог наслеђа, док он своју енергију усмери на опоравак и мирнији живот.
Продаја бренда и повлачење из дизајна
Године 2002. Келвин Клајн одлучио је да прода компанију ПВХ корпорацији. То је био крај једне ере и тренутак у којем се повукао из активног дизајнирања. Ипак, остао је консултант и симбол естетике коју је створио, док је бренд наставио да расте на глобалном нивоу.
У приватном животу постао је мирнији, више усмерен на себе, пријатеље и здравље. Повремено би дао интервју, али је најчешће остајао ван рефлектора.
Љубавни живот
Келвин Клајн је имао врло сложен и сакривен приватни живот, пун трансформација, покушаја и отворених прихватања сопствене сексуалности. Иако је деценијама био у модној индустрији као врло јавна фигура, о његовим емотивним односима и породичном животу често се писало с дозом мистерије и контроверзи.
Клајн се први пут оженио 1964. године са Џејн Сентер, текстилном дизајнерком коју је познавао још из тинејџерских дана.
Пар је добио ћерку Марси Клајн, која је касније постала успешна телевизијска продуценткиња (позната по раду на "Сатурдаy Нигхт Ливе" и "30 Роцк").
Брак Келвина и Џејн трајао је двадесет година, све до развода 1974.
Други пут се Клајн венчао 1986. године са Кели Ректор, која је тада била његова асистенткиња, а касније је постала фотографкиња и друштвено проминентна личност.
Тај брак је трајао све до 2006. године, иако је пар био у периоду раздвајања пре тога. Келвин и Кели немају заједничку децу, тако да је Марси Клајн његово једино званично признато дете.
Након разлаза од своје друге супруге, Кели Ректор, Клајн је у каснијим годинама живота отворено показао своју ранију и сложену сексуалност.
Иако се никада јавно није декларисао по питању своје сексуалности, признао је у интервјуима да је имао односе и са мушкарцима и са женама раније, и да не жели да се стриктно идентификује само кроз традиционалне термине. Но, јавну и званичну везу са мушкарцима, иако је имао односе и пре, испољио је тек након краха његовог другог брака.
Једна од најпознатијих његових веза је с Николасом Грубером, бившим глумцем филмова за одрасле, који је био знатно млађи од Клајна, тачније, око 48 година разлике.
Њихова веза трајала је две године, али је била веома медијски експонирана и турбулентна: Грубер је касније изјавио да је Клајн био изразито љубоморан, чак до те мере да је терао Грубера на полиграф када би се осећао несигурно.
Након прекида с Грубером, Клајн улази у везу са моделом Кевином Бејкером, 46 година млађим момком.
Пар је виђен заједно у јавним издањима: папараци су их сликали док излазе заједно из теретане, шетају, проводе заједничко време, што сугерише да је њихов однос стабилан и да дуго траје.
Иако Клајн и Бејкер ретко коментаришу јавно своју везу, очигледно им је стало да остану заједно, и њихова заједничка појава на догађајима показује да Клајн, у познијим годинама, не крије своју љубав према свом дечку.
С Кевином Бејкером, чини се да је пронашао мирнији и стабилнији однос. Медији наводе да су заједно од 2016. године. Њихова веза делује мање турбулентна него претходне, без скандала и јавних оптужби, што може указивати на то да је Клајн у тој вези пронашао партнера са којим може да дели живот без сталних заплета.
Келвин Клајн је имао врло компиковане љубавне односе. С једне стране, његови бракови са женама били су део његовог ранијег, можда "конвенционалног" живота притинсут средином, док је касније, у зрелијим годинама, прихватио и живео отвореније везе с мушкарцима.
Што се тиче његове ћерке Марси, Клајн је очигледно поносан на њу и њен рад. Марси Клеин је успешна у телевизијској индустрији, а Клајн је у интервјуима помињао колико му је важна породица и колико га повезаност с ћерком држи приземљеним.
Њихов однос, према јавним изворима, није никада био драматичан у смислу сталних сукоба. Клајн је одгајао своју ћерку најбоље што може и пружао јој подршку, чак и док је градио огромну модну империју.
Шта ради Келвин Клајн данас?
Келвин Клајн данас води прилично повучен, али и достојанствен живот. Иако је у годинама када већина дизајнера успори, он повремено излази у јавност. Једна од ретких појављивања била је на Недељи моде у Њујорку, где је присуствовао ревији свог бренда. Бренд Келвин Клајн је поново на пистама. Ове године одржана је ревија после вишегодишње паузе од одласка Рафа Симонса у децембру 2018. а Клајн је био присутан као заштитно лице бренда.
Што се тиче пословне стране, иако он не креира активно све колекције, његов бренд је у новој фази. Креаторка Вероника Леони преузела је улогу креативне директорке и води бренд у смеру који поштује Клајново наслеђе.
Клајн је, како извештаји кажу, подржао Леони и њен рад. Прихвата да његов бренд припада новој генерацији, али га види као нешто што је и даље његово наслеђе.
Приватно, Клајн није у потпуности повучен из живота бренда, али његова улога није више свакодневна. Сада је више ментор, симбол и веза са прошлошћу, нешто што и Донатела Версаче сада представља као бренд амбасадорка.
Фокус Келвина Клајна је на мирнијем животу, док бренд наставља да се развија под новим вођством.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
