Песма „Остала си увијек иста" је већ деценијама једна од најпознатијих на овим просторима.
Песма „Остала си увијек иста“, за коју је стихове написао Жељко Сабол, а музику компоновао Ђорђе Новковић, захваљујући легендарном гласу Мате Миша Ковача, који је преминуо, остала је трајно уписана у музичку историју.
Ипак, мало је познато да је ова нумера заправо посвећена стварној жени - Слободани Агици Гржетић, Београђанки пореклом из Ријеке. Ову тајну својевремено је открила њена ћерка Маја Станимировић.
Ова велика и емотивна песма настала је након што су се стари пријатељи после много година сасвим случајно срели на острву Крк, где је Агица дошла са дететом у посету својим родитељима. Нумера је обезбедила себи место међу ванвременским хитовима победом на „Хит паради“ 1975. године у Београду. Исте године је издата на сингл плочи, а читаву деценију касније нашла се и на истоименом албуму, који је продат у импресивних 200.000 примерака.
Са више од 20 милиона продатих носача звука, Мишо Ковач је постао неприкосновени рекордер домаће дискографије. Иако је током богате каријере снимио стотине нумера, песма "Остала си увијек иста" донела му је највећи успех, а сам певач је отворено признавао да му је то најбоља, најлепша и најдража песма коју је икада отпевао.
Маја је говорила о песми "Остала си увијек иста", али и о својој мами Агици.
- Југославија није знала да пева њој, мојој мами Агици… Она је била права дама, веома женствена, надасве танана и шармантна. Заиста врло посебно биће, необично романтична, сензибилна, изузетно сентиментална и осетљива. Лако би јој кренуле сузе, када чује нешто тужно, док чита књигу или гледа филм, а посебно кад неког драгог сретне након дужег времена. Стога је савршено описује стих остала си увијек иста и ове сузе на лицу твом.
Ипак, како Маја открива, између песника Жељка Сабола и Агице није било узвраћене љубави, већ је у питању била само његова младалачка наклоност. Разлог за то била је и чињеница да је Агица од њега била старија шест година, што се у то време – посебно у малим местима на Кварнеру – доживљавало као непремостива разлика.
Маја је то детаљније објаснила:
- Дакле, Сабол је симпатисао Агицу, али људи, док слушају 'Остала си увијек иста', могу помислити да се радило о великој, искреној љубави, која се тужно завршила. Сусрет описан у стиховима: међу нама дани и године стоје, никада те више пронашао не бих, да се јуче нисмо видели нас двоје, односио се на године њиховог мимоилажења на Крку.
(Ало/Мондо)
