Живот јој је приредио сценарио какав немамо прилике да видимо ни на филмском платну.
Велика југословенска кантауторка Јадранка Стојаковић преминула је 3. маја 2016. године у пензионерском дому “Иван Павао” у Бањалуци. Била је то вест коју су пренели сви регионални медији и која је растужила срца милиона еx-Југословена и поклоника доброг звука. Оно што је прошло много мање запажено јесу последње година живота, мука и туга које су пратиле ову уметницу.
Касних 70-их и 80-их година њене шансоне и шлагери били су хитови на топ листама свих република, а нарочито се прославила обрадама песама Алексе Шантића и Десанке Максимовић. Пред крај живота говорила је да су јој каријеру обележиле три песме - “Што те нема”, “Има нека тајна веза” и “Све смо могли ми”.
Године 1988. се преселила у Јапан и био је то почетак животног аранжмана дуг 23 године. Јадранка је и тамо постала звезда прославивши се наступима на којима је певала, свирала гитару и усну хармонику.
Видевши да земље коју је толико волела више нема, Јадранка је решила да се врати у Јапан. Каријера тамо ишла јој је добро, држала је концерте, сликала и организовала изложбе, а бавила се и компоновањем музике за видео игрице.
На турнеји у Јапану 2010. године Јадранка је пала излазећи на бину. Борбена каква је била, није дозволила да је то заустави па је допузала до столице и ипак одржала концерт, али био је то почетак краја.
– Ноге су ми постепено отказивале док нисам постала потпуно непокретна – испричала је касније.
Дијагноза је била неумољива - болест моторног неурона из дана у дан одузимала јој све више снаге све док није остала потпуно парализована.
А онда су дошле године туге
Како је говорила, није могла да ужива у успеху, будући да је непрестано размишљала о томе како су њени ближњи и да ли су уопште живи.
Док је боравила у Јапану, у ком је провела читаве 23 године, током ратних деведесетих, узет јој је стан у Сарајеву који је био у њеном власништву, а одмах након овог немилог догађаја задесила ју је породична трагедија - преминула јој је рођена сестра.
Јадранка је тада допутовала из Јапана како би испратила сестру на вечни починак, не слутећи да ће доживети још један велики животни ударац.
Наиме, када се упутила на сахрану своје сестре, на путу до гробља пред очима јој се одвила незамислива трагедија – у аутомобилу испред њеног у саобраћајној несрећи погинула јој је и друга сестра.
Последњи дани окупани тугом и заборавом
– Не могу се сетити ко ми је долазио у последње време. Нема више мене. То је то, немам ни гласа. Не могу више, болест ми је узела све. Не могу више да свирам, али често сањам музику. Живим цео живот с њом и као да имам концерте док спавам. Још могу да је осетим, још могу да је чујем – испричала је тужна дива за “Дневни аваз” у једном од последњих интервјуа које је дала.
БОНУС ВИДЕО:
