Филм Срђана Драгојевића "Лепа села лепо горе" настао је по истинитом догађају.
Филм "Лепа села лепо горе, остварење Срђана Драгојевића, 1996. године је било српски кандидат за Оскара, а разлог зашто ова прича оставља тако снажан утисак је чињеница да је настала по истинитом догађају.
Причу знате, као и глумце који су дочарали војнике на великом платну, а ево како је настала идеја да се прво напише књига, а потом сними филм.
На ушћу Лима у Дрину код Вишеграда септембра 1992. године 7 српских војника било је 9 дана окружено у 97 метара дугом тунелу Бродар.
У септембру 1992. године, седам војника Треће чете Дринског батаљона чувало је мост испред тунела, пазећи да муслиманске јединице не пређу на десну обалу Дрине. После неколико дана цели кањон је горео. Јединица се повукла у тунел и тако нашла у клопци, заробљена са обе стране.
Тако су провели девет дана, под бомбама и сталним нападима муслиманских снага. Милован Лучић и Владан Гавриловић умрли су у тунелу због рана добијених гелером, тешко рањени Новак Арсић убио се пуцњем у слепоочницу, док је Стеван Панић настрадао од кише метака којим су их муслиманске јединице свакодневно засипале.
Тројица српских војника Михајло Шимшић, Слађан Симић и Станко Мећашев су после губитка другова одлучили да изађу из тунела и, неким чудом су преживели.
Вања Булић је раније испричао да је његов роман, по којем ће бити снимљен филм Срђана Драгојевића, настао због "кратке вести коју је прочитао у Експрес политици":
"О једном догађају у тунелу Ушће на путу Вишеград-Горажде. Писало је да се преживели налазе у болници у Ужицу. Отишао сам у Ужице и чуо од Слађана Симића невероватну причу. Ипак, не би било ни филма ни мог романа да на растанку Слађан није рекао да су у болницу довели рањене муслиманске борце и да се он и његови другари спремају да им 'чупају инфузије кад сестре и лекари спавају'. Та реченица је била шлагворт за паралелну причу из болнице, која је измаштана, а прича из тунела је, уз уметничку слободу Срђана Драгојевића, пратила реални догађај", рекао је Вања Булић Куриру.
Новинар и водитељ је касније, у једном интервјуу открио и да је, само два месеца пре него што ће почети снимање, сада култног филма, живот изгубити и Слађан Симић.
"Ми смо то снимали у Вишеграду, у време рата, несрећа је, овај момак је два месеца пред снимање погинуо тако што су дошли на линију која је била близу његовог села. И он каже "само да тркнем по ракију". И врати се, промени се стража. Овај виче 'лозинка', он каже 'не за*ебавај, ишао сам по ракију'. Овај опет, 'лозинка', и трећи пут... и човек пуца и убије га. Јер се променила стража у међувремену", казао је он за "Златиборски подкаст".
(Златиборски подкаст)
БОНУС ВИДЕО:
