На данашњи дан 1984. године српски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца после Другог светског рата извршио је самоубиство.
Хумориста, аутор родољубиве и дечије поезије, Ћопић се сматра настављачем традиције сеоске приповетке српског реализма Кочића, Ћоровића и Веселиновића ("Под Грмечем", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Глуви барут", "Осма офанзива", "Башта сљезове боје").
Међутим, његова смрт остала је мистерија до дан-данас.
Биографија
На први дан 1915. године, у маленом селу Хашани, под планином Грмеч, родио се Бранко Ћопић, један од највољенијих писаца са ових простора. Његово детињство, обележено безбрижним играма и маштовитим причама, касније ће постати инспирација за стварање дела уз која су расли читаоци свих генерација.
Ћопић је одрастао окружен природом и народним причама које су препричавали старији, посебно његов деда Раде. Већ као дечак, показивао је дар за песничко изражавање, а прве стихове је посветио свакодневним догађајима у свом селу. Његова мајка Соја знала је рећи да је "Бранко говорио у римама пре него што је научио да пише".
Школовање га је одвело из Хашана у Бијељину, Бањалуку, Сарајево, па све до Карловца, где је завршио Учитељску школу. Али Бранков пут није био лак. Прву ноћ у Београду, куда га је довела жеља за наставком школовања, провео је на клупи испод моста. Тај град ће касније постати његов дом, али и место где је проживео најсветлије и најтамније тренутке.
Бранко Ћопић није био само писац дечјих прича. У својим делима често је отварао питања друштвене правде, људских слабости и манипулације. Његова "Јеретичка прича" из 1950. године изазвала је жестоке реакције државног врха, па чак и критике Јосипа Броза Тита. Ћопић је кроз сатиру прозивао елиту због одступања од идеала правде и једнакости, не плашећи се последица.
- Нисам рођен да пузим - често је говорио, истичући своју оданост истини, па макар она била непријатна.
Ћопићев хумор био је нераскидиви део његове личности. Чак и у најтежим тренуцима, умео је да пронађе разлог за смех. Волео је да говори, "нема ништа лепше од шале која нас подсети да смо живи".
У његовој биографији памте се његове анегдоте о првом хонорару, батинама које је добио од мајке због песме о свадбеној тучи у селу. Ипак, тај дечак са Грмеча одрастао је у писца који је зналачки владао речима, доносећи смех, али и поуку. За живота је стигао да буде и партизан, уредник часописа, стални члан Српске академије наука и уметности (САНУ), лауреат бројних награда.
Ћопић је живот окончао 1984. године, скочивши са Бранковог моста у Београду. Тај чин остао је мистерија.
Оставио нам је непролазна дела - "Орлови рано лете", "Башта сљезове боје", "Јежева кућица", "Доживљаји мачка Тоше", "Магареће године", "Не тугуј бронзана стражо"...
(Информер)
БОНУС ВИДЕО
