Према научницима, начин на који пијете кафу може бити једнако важан као и количина коју уносите, јер најздравији начин испијања није нужно и најпопуларнији.
Они препоручују да се прва шоља кафе пије између 9.30 и 11.30, не на празан желудац и уз што мање додатака.
Највећи фактор који утиче на здравље није сама кафа, већ оно што јој се додаје. Истраживачи истичу да кафа садржи једињења повезана са потенцијалним здравственим користима, укључујући антиоксидансе и противупалне ефекте. Проблем настаје када се кафа претвори у десерт.
Шећер, ароматизовани сирупи, шлаг и павлаке могу неприметно претворити шољу кафе у висококалорично пиће са великом количином шећера, чиме се поништава већина њених користи.
Научници наводе да најздравије навике испијања кафе изгледају много једноставније него што је већина људи навикла.
Још једно изненађујуће откриће односи се на време конзумирања кафе. Испијање кафе прерано ујутру или прекасно током дана може пореметити природне хормонске циклусе и квалитет сна. Лош сан, заузврат, утиче на метаболизам, здравље срца и упалне процесе – чак и ако је сама кафа здрава.
Истраживачи сугеришу да умерен и правовремен унос кафе може допринети енергији без нарушавања природног ритма тела.
Када научници описују најздравији начин испијања кафе, обично мисле на:
- минималну количину додатог шећера
- мало или нимало ароматизованих сирупа
- ограничену употребу шлага и павлаке
Због тога се црна кафа или кафа са малом количином млека често сматра најздравијом опцијом. Не ради се о трпљењу горчине, већ о избегавању вишка састојака који кафу неприметно претварају из корисног напитка у тежак.
Нека истраживања су се бавила и начинима припреме и температуром напитка. Одређене методе припреме могу филтрирати супстанце које подижу холестерол, док превише врући напици код неких људи могу иритирати дигестивни тракт. Поента није да је једна метода опасна, већ да се мали избори временом сабирају, нарочито код оних који свакодневно пију кафу.
На крају, идеално време за прву кафу је између 9.30 и 11.30 ујутру, када ниво кортизола почиње да опада. Тада кофеин делује ефикасније и пружа стабилнији осећај енергије, без наглог пада касније током дана. Слично важи и за поподневну кафу, која је најприкладнија између 13 и 15 часова, док испијање кафе након 17 часова може негативно утицати на сан.
Стручњаци саветују да се кафа не пије на потпуно празан желудац, јер кофеин може појачати лучење желудачне киселине и изазвати нелагодност или нервозу. Умерена количина, најчешће једна до три шоље дневно, сматра се оптималном за већину здравих одраслих особа. Такође, спорије испијање кафе омогућава постепеније дејство кофеина, чиме се смањује убрзан рад срца и раздражљивост. Црна кафа, без додатка шећера и масних додатака, доноси највише здравствених користи.
(Клиx)
БОНУС ВИДЕО
