Појавила се на црвеном тепиху у Кану и доушевила све својим изгледом на прагу седме деценије живота.
Позната глумица која се прославила у серији "Очајне домаћице" појавила се синоћ на хуманитарној забави АМФАР која се одржава сваке године у току Канског фестивала и на којем се појављују најпознатије имена из света шоубизниса и филантропије. тери се појавила у савршеној црној хаљини која је истакла све оно најбоље на њој. Насмејана, као и увек, у својој 60-тој години одушевила је све својим изгледом али и позитивном ставом иако није имала ни мало лак живот.
Да подсетимо, Тери Хачер је рођена 8. децембра 1964. године. Постала је позната широм света захваљујући својој улози у популарној телевизијској серији "Очајне домаћице" (Десперате Хоусеwивес), гдје је играла лик Сусан Маyер. Серија је трајала од 2004. до 2012. године, а она је за своју улогу освојила Златни глобус.
Тери је рођена у Калифорнији као ћерка јединица оца нуклеарног физичара и мајке компјутерског инжењера. Изразито привржена оцу, детињство је провела жонглирајући између пецања са њим и плеса, њене велике љубави.
"Моји родитељи су имали снажну радну етику коју су покушали да "наметну". Са једанаест година морала сам да им припремам вечеру сваки дан, а за то бих добијала четврт долара."
"Доста времена сам проводила сама, најчешће седећи у ормару са једним крекером у руци, претварајући се да сам на Северном полу, смрзавајући се до смрти" , присећала се, кроз шалу, Хачерова.
Наиме, глумица је ишла на балет од пете године, а кроз цело школовање била је капитен "чирллидерсица", освојила бројне награде и на крају добила признање за најбољу плесачицу своје генерације.
Истовремено, похађала је глуму у Сан Франциску и математику у Купертину. "Глуму сам плаћала сама јер мог оца није занимало да финансијски учествује у било чему што је другачије од његовог позива."
У Холивуд је први пут крочила као морална подршка другарици, а завршила "преотимајући" јој улогу сирене у серији "Љубавни брод", давне 1977. Осамдесете је провела играјући Пени Паркер у "МацГyвер" телевизијском шоу, а затим се појавила раме уз раме крај Супермена, као чувена Луиз Лејн, наводећи да је улогу прихватила јер јој је "постало мучно да игра лепу и празноглаву Пени", преноси Она.рс
"Радила сам тешко од почетка своје каријере. И кад сам конобарисала и кад сам доспела на телевизију, 110 одсто мене било је у томе" , прича лепа бринета.
Године 1997. маестрално је одиграла своју најзначајнију фимску улогу као Париз Харвер у Џејмс Бонд франшизи, заједно са Пирсом Броснаном.
Улога емотивне, брутално искрене и помало смотане самохране мајке Сузан Мајер која је више пута проглашавана "најдражом домаћицом", винула је Тери у сам врх Холивуда.
"Та серија је од почетка била осуђена на успех или на потпуну пропаст, ако узмете у обзир сценарио и целокупна дешавања, све је велики парадокс, помало и комедија, зато тврдим да је хемија између нас четири оно што је успело да "оживи" те ликове."
Наиме, Тери је једина домаћица која се појавила у апсолутно свакој епизоди. Њену посвећеност снимању доказује и чињеница да је једном приликом сломила два ребра као и задобила озбиљну повреду ока.
Сузан је освојила бројне награде, међу којима су престижни Златни Глобус, и то пре завршетка прве сезоне, "САГ", као и номинацију за Еми а 2006. године је била најплаћенија телевизијска глумица.
Када је 2002. године 14-годишња Сара Ван Климпет извршила самоубиство и у опроштајном писму родитељима оставила је поруку у којој је писало: "Сигурно се питате зашто је нормална тинејџерка учинила ово. Па, питајте Дика зашто?"
Настао је скандал јер је девојчица као разлог суицида навела сексуално злостављање од стране Ричарда Стона, Териног ујака. Након ове трагедије, глумица је изашла у јавност са својом причом и помогла властима да га сместе иза решетака.
Ричард Хајс Стоун је умро у затвору од рака дебелог црева током служења казне. Осуђен је на 14 година затвора, а умро је одслуживши само шест година.
"Била сам уверена да је то моја кривица и кривила сам себе за оно што ми се догодило, па нисам никоме причала о томе и све сам држала за себе" , започела је Тери о својој највећој животној трауми и додала да је мајка схватила да се нешто догађа, али да су сви ћутали о томе.
"Сви смо ћутали, тако нам је било лакше. Размишљала сам јесам ли луда, да ли можда измишљам? Жртвама је лакше да верују да је то плод маште, него да се суоче са истином" , закључила је и напоменула да је злостављање трпела до своје скоро девете године.
"Родитељи раде најбоље што могу. Моји мама и тата су особе добрих намера и њихов начин ношења са свим овим је порицање и кривица. Нико не жели да разговара о томе. Али, ја сам годинама кривила себе и томе је морао доћи крај".
"Ја нисам херој нити жртва. Ја сам једна од три жене која је присиљена да прихвати насиље као део своје приче. Ја сам једна од три жене која ће цео свој живот провести борећи се са демонима у глави, са гласом који ти константно преиспитује самопоштовање, вредност и срећу. То је статистика која мора да се мења. Ја сам једна од три и викаћу са кровова док се бројке не промене. Док насиље не престане да буде део женине свакодневнице, тишина НЕЋЕ бити део моје" , кроз сузе причала је Тери у свом говору за УН.
(Стил)
