Музичар је преминуо 2011. године, када је тек закорачио у шесту деценију. Многи нису знали да болује од опаке болести.
Милан Делчић Делча појавио се на уметничкој сцени осамдесетих година са групом „У шкрипцу” која је за кратко време постала популарна на читавој територији бивше Југославије. Његов деби албум носио је назив „Године љубави”. Међутим, прави успех долази са албумом „О је” који су снимили 1983. године за „Југотон” са предивним омотом који су урадили „Ауx маниере”.
Музичар је преминуо 2011. године када је тек закорачио у шесту деценију. Многи нису знали да болује од опаке болести. Крио је то и од најближих чланова породице. Како су медији тада писали, борио се десетак година са раком живећи на ивици егзистенције.
- Јако нас је погодила ова вест. Нисмо доскора ништа знали о његовој болести. Све док није легао у болницу. Мајка Душанка је требало да иде на операцију срца пре четири године и никако није смела да се нервира. Зато је Милан желео да нас поштеди нервирања. Мислио је да ће нас убити ако нам буде рекао да има рак. Нама је говорио како иде на неки пут од месец дана, узео би кофер и отишао, а у ствари је одлазио у болницу на терапије зрачења. Када би му било боље, поново би се враћао кући. Боље да ми је рекао, сигуран сам да би му помогао да не трпи толику бол - испричао је Делча Делчић за Блиц.
Борба са раком
Три године пред смрт говорио је о важности борбе и о томе да никада неће одустати.
- Било је тешких момената, али нисам се предавао. И не намеравам. Такође, знао сам да је новац у овом послу релативна ствар. Битан је ћар, али је још битнији ћеф. Новац треба да буде последица онога што радиш и волиш. Ако га тако схватиш, то је права ствар. Ако га схватиш као циљ, то може да буде проблем. А данас га многи људи тако схватају, нажалост. Битни су и изазови, ако тога нема, ја не функционишем како треба - изјавио је Делча у интервјуу за Политику 2008. године.
Дипломирани уметник
Делча је дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Био је, између осталог, сценариста серије Телевизије Београд “У име закона” (1991) и косценариста телевизијског филма “Не скрећи са стазе” (2003). Појављивао се у филмовима “Слатко од снова” (1994) и “Црвени камион сиве боје”, као и у серији “Отворена врата” (1994-1995).
Био је аутор позоришних комада “Хари не путује возом”, “Краљево благо” и “Радмило гнусни и Радмила погана” и ТВ емисије “Др. Максимилијан Мрмор”. Једно време је радио и као музички уредник Телевизије Метрополис.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ