Светлана Цеца Ражнатовић емотивно се осврнула на покојног супруга Жељка Ражнатовића Аркана, говорећи о празнини коју је оставио.
Певачица Светлана Цеца Ражнатовић својевремено је са великом тугом говорила о покојном супругу Жељку Ражнатовићу Аркану, који је убијен 2000. године. Том приликом открила је шта би му рекла када би имала прилику да му се још једном обрати.
Певачица је емотивно говорила о периоду који је уследио након његове смрти, посебно о празнини коју је његов одлазак оставио у њиховом породичном дому и животима њихове деце.
- Рекла бих му да је остала велика празнина. Посебно у соби код деце, празнина коју не може ништа да попуни. Родитеље не може да замене нико и ништа. Рекла бих му да сам успела, иако сам са 26 година остала сама с двоје мале деце. Једно је имало три године, једно годину и по дана. Рекла бих му да сам успела да их васпитам и да их упутим на прави пут и да сам јако поносна на њих. Рекла бих му да сам још јача и независна, без обзира на болан пут који сам пролазила, успевала или падала. Али нисам се сломила ни на тренутак. Рекла бих му да не брине и да га нисмо заборавили. Ето, то бих му рекла - рекла је Цеца.
Како волим овај њен поглед у даљину када прича о Аркану. Аутоматски се искључи и све око ње постаје тотално небитно, и говори из срца, а не из главе. Права љубав.🙏🏼 пиц.тwиттер.цом/ГГзyрВ1Ллм
— Звер (@цецинмац) Оцтобер 23, 2024
Њене речи тада су привукле велику пажњу јавности, а многи су коментарисали начин на који је говорила о покојном супругу, истичући емоцију, тугу и понос који су се могли приметити у њеним речима.
Био у вези са глумицом
Подсетимо, Љиљана Мијатовић, некадашња глумица позната по улози у филму "Бештије", 1980. године добила ћерку Анђелу из везе са Жељком Ражнатовићем Арканом. Захваљујући свом изгледу и шарму, важила је за једну од најлепших жена тог времена, али се пре много година повукла из јавности.
"Жељка сам упознала у раној младости. Ја сам као девојчурак са 15 година одлазила на матине у 'Цепелин'. То је тада било у моди суботом и недељом. Близу њега је становао и мој најбољи друг, који је био момак његове сестре. Тако смо ми постали добри другари и налазили би се често недељом, пошто ја тада увече нисам смела да излазим. Седели бисмо у паркићу, а он би обавезно отишао да купи колаче, пошто смо делили заједничку љубав према слаткишима.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
