Милан Марић открива да ли је очекивао оволику популарност филма "Тома"
Филм „Тома“ премијерно је приказана у Ваљеву, а гостујући у једној емисији, Милан Марић поткрио је поједине детаље и да ли је очекивао оволику популарност филма код нас.
Прочитајте још: Популарни глумац открио детаље са снимања серије Певчица: Ево какво мишљење има о Милици Павловић
- Учим да се пустим и да престанем да бринем. Филм живи и без моје бриге, и живи можда и боље него ја. Све нас је изненадила оваква реакција на филм. Ми пре неколико месеци нисмо ни знали да ли ће радити биоскопи, да ли ће бити премијере – казао је Марић Јовани Јоксимовић. - Овај филм је тежак, са пуно тражења, много питања и одговора. Нико „на кеца“ није могао да зна и да каже да ће постићи успех. Мислим да су продуцентима, Бјели и Жељку, у ових годину и по праменови косе отпадали, а Јована је додала – Мало су и оседели.
Све што се дешава у биоскопима од премијере прешло је границу филма
- „Тома“ је постао нешто ужасно интимно и за мене је то највећи квалитет филма. Изненадило нас је и Сарајево, кажу да се таква реакција публике на један филм никада није десила. То нас је изненадило, а онда у Нишу буде још луђе, а у Београду - најлуђе. Биће ово једно феноменално сећање – казао је Марић. - Овај филм није могао да нас не очеше, оплеменио нас је. Сви смо морали да изађемо из својих комфор зона, глумачких матрица, да закорачимо у непознато. И сви смо се ухватили за руке у овом филму. Сви смо препознали рањивост једни код других.
Гостовање Гордане Здравковић, Томине супруг, када је говорила о његовом глумачком умећу га је, како је рекао, потпуно разбило.
- Био сам у Марибору због представе и послушао сам тај интервју, и наравно, осим што је било веома емотивно, осетио сам искрено велико олакшање. Та жена је са њим прошла свашта, и лепо и мање лепо, и не верујем да има потребу да Тому романтизује, поготово зато што жели да задржи живо сећање на њега. То је озбиљан комплимент – казао је Марић.
Ћерка Сергеја Довлатова га је довела до суза
- Седела је поред мене на премијери у Берлину, ја сам тамо први пут гледао филм, у том тренутку појма нисам имао шта сам урадио. Када се филм завршио „побегао“ сам на цигарету и она је дошла за мном. Рекла ми је: Овако си само ти могао да га одиграш. Она је почела да плаче, па сам и ја почео да плачем. То су специјални тренуци – каже Милан Марић.
Испричао је и да 30. септембра, на госишњицу смрти Томе Здравковића, на гробљу није било тежине, већ су сви били спонтани, емотивни и искрени. Открио је и да је од Жељка Јоксимовића и Драгана Бјелогрлића добио два важна савета који су одредили начин његове игре у филму.
- Жељко ми је рекао да држим микрофон као Тома, а Бјела да се мало савијем док ходам. Та два наоко неважна детаља, помогли су ми да играм пажљиво, рањиво. Изнутра, морао сам да имам жилете који ме режу, а та емоција се гради. Ти од туге бежиш, али она ти се врати. То је била идеја, да бежимо од туге и да ухватимо и све друге емоције. Да туга провејава. Сви ми желимо да фрустрације и болове сместимо у неку фијоку. А овде мораш то добровољно да пустиш да те надвлада, да то носиш кући. Та туга с почетка филма није то, она долази касније. Он у почетку жели живот и воли живот, а онда га лагано то нешто преузима. Шта је то у мени што се зове туга – каже Милан.
Открио је и да није све песме у филму певао Ацо Пејовић, неке је, на почетку, певао и он.
- Певам и ја, тако је, а Жељко се шали: Још мало да смо снимали, био би сјајан певач... – казао је с осмехом Милан Марић.
Када је реч о критикама, Милан каже да није прочитао све
- Наравно да овај филм има и мана и квалитета, појављиваће се и бољи и лошији, и емотивнији и мање емотивни. Али, остаће овај тренутак у којем се појавио и та нераскидива копча коју је направио са публиком. С једне стране сам срећан када ми кажу да је овај филм моја лична карта, јер га људи воле. Немам ништа против тога да то и остане, али хајде да сачекамо једно 30 година па да видимо. Овакав филм је редак и глумцу се деси ретко или никада – рекао је Милан на К1.
О глуми и томе да ли се „испрљао“
- Сви имамо резервоар пун прљавштине и чистог горива које трошимо, а та свест да у теби има свега и свачега и одлука да то пустиш и да кажеш то сам ја, то је драгоцено. Зато је наш посао и племенит и диван, јер имаш алиби да пустиш све из себе и да са собом будеш океј. И кад је нешто срамота, кажеш то сам ја и стидиш се – казао је Милан.
