Glumac Marko Živić imao je život pun izazova, bola, hrabrosti, ali i lepih trenutaka.
Marko Živić bio je glumac nesvakidašnje energije i talenta. NJegov osmeh i harizma osvajali su srca publike, dok su njegova vedrina i nesebičnost činili da bude omiljen i među kolegama i među običnim ljudima.
Od dečaka iz Kruševca do pozorišne i filmske scene
Od detinjstva je znao da će mu scena biti dom. Glumu je diplomirao 1995. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi legendarnog Radeta Markovića. NJegova posvećenost i ljubav prema umetnosti brzo su ga vinule u sam vrh domaće pozorišne scene. Bio je stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, gde je briljirao u predstavama poput Kad su cvetale tikve, Ne igraj na Engleze i Let iznad kukavičjeg gnezda.
NJegova sposobnost da publiku istovremeno zasmeje i rasplače bila je njegov zaštitni znak. O svojim ulogama govorio je s posebnim žarom:
"Gluma nije samo profesija, to je način života. Nosiš je sa sobom, dišeš je, sanjaš je."
Marko se nije ograničavao samo na pozorište. NJegova televizijska i filmska karijera bila je podjednako impresivna. Gledali smo ga u serijama Porodično blago, M(j)ešoviti brak, Radio Mileva, kao i u filmovima Montevideo, Bog te video! i Šešir profesora Koste Vujića. Bio je poznat i kao sjajan imitator i voditelj, pa su njegovi nastupi u emisijama poput Marko Živić Show ostali upamćeni po duhovitosti i spontanosti.
Borba sa bolešću: Vera i optimizam kao snaga života
Godine 2007. Marko se suočio s najtežim izazovom – dijagnozom raka jednjaka. Bila je to teška borba, ali on nije dozvolio da bolest preuzme kontrolu nad njegovim životom. Čak i u najtežim trenucima zadržao je osmeh i širio optimizam.
"Optimista sam. To mi je mnogo pomoglo u lečenju. Stalno sam pravio pozitivnu atmosferu na odeljenju."
Oporavio se nakon operacije koja je izvedena na Svetog Nikolu, a na posao se vratio na Svetog Jovana. To je za njega imalo poseban značaj:
"Rekao bih da me sveci prate. Religiozan sam, slavim slavu i volim da odem u crkvu."
NJegova snaga volje i ljubav prema životu pomogli su mu da pobedi bolest i nastavi tamo gde je stao – s još većim entuzijazmom i strašću za glumu.
Dobrota koja se ne zaboravlja
Marko nije bio samo glumac – bio je i veliki humanitarac. Uvek je bio spreman da pomogne, često i anonimno. Jedna od priča koja ga najbolje opisuje dogodila se kada je jednoj romskoj porodici pomogao da nabave lekove za bolesno dete. To ga je duboko pogodilo:
"Ceo dan posle toga sam bio neraspoložen. Pitao sam se šta bi se desilo s tim detetom da mene nisu sreli slučajno."
NJegova dobrota i nesebičnost bile su deo njega, prirodne kao i njegov osmeh.
"Sutra se završava život, a šta si uradio ako nisi nekome pomogao?"
LJubav i neostvarena želja da bude otac
Iako je imao brojne prijatelje i bio omiljen u društvu, Marko nije ostvario jednu od svojih najvećih želja – da postane otac. Više puta je govorio o tome koliko voli decu i koliko bi voleo da osnuje porodicu.
"Voleo bih da imam decu. Nekad pomislim da mi je to jedini pravi neostvareni san."
NJegova porodica i prijatelji bili su mu najveća podrška, a on je njima uzvraćao bezuslovnom ljubavlju i pažnjom.
Odlazak velikog glumca, ali ne i njegovog osmeha
Marko Živić nas je napustio 14. oktobra 2021. godine, u 49. godini, nakon borbe sa komplikacijama uzrokovanim koronavirusom. NJegov odlazak bio je veliki gubitak za srpsku umetnost i sve one koji su ga voleli.
Ipak, njegov osmeh i duh ostali su zauvek urezani u srcima onih koji su ga poznavali, kao i u ulogama koje je ostavio iza sebe. NJegove reči i dalje odjekuju:
"Život je kratak, ali ako ga proživiš iskreno i s ljubavlju, on je dovoljan."
NJegovo nasleđe nije samo u predstavama, serijama i filmovima – ono je u ljudima kojima je pomagao, u prijateljstvima koja je gradio, u smehu koji je nesebično delio.
(Mondo)
BONUS VIDEO
