Парис Џексон говорила је о једном од најтежих периода свог живота и третманима којима се подвргла у покушају да пронађе начин да се избори са депресијом.
Ћерка покојног Мајкла Џексона открила је да је међу терапијама које је испробала била и електроконвулзивна терапија, позната као ЕЦТ.
У разговору са Џејем Шетијем, Парис је објаснила да је до овог облика лечења дошло након што бројни претходни приступи нису донели резултате које је очекивала. Како је навела, током три недеље је прошла кроз укупно девет третмана.
Посебно јој је, како каже, било важно да разјасни погрешну представу о томе како ЕЦТ изгледа данас. Пре почетка терапије, њен лекар јој је објаснио да се поступак обавља уз анестезију.
"Није то више тако варварски као некада. Користи се општа анестезија. Онесвешћена си када ти дају електрошок", казала је она, преноси Паге Сиx.
Парис је затим описала шта је доживела током самог процеса. Због бројних пирсинга, морала је да уклони металне делове и замени их пластичним накитом, након чега је следила припрема за третман:
"Одеш тамо, добијеш болничку спаваћицу, успавају те, вежу, ставе ти штитник за зубе у уста и дају ти електрошок."
Иако је терапија, према њеним речима, имала ефекта, опоравак након појединих третмана није био једноставан. Парис је нарочито издвојила физички осећај након буђења, али и проблеме са памћењем.
"Када сам се први пут пробудила, осећала сам најјачи, најпродорнији бол који сам икада доживела у глави. То је бол и осетљивост од електрошока. Дефинитивно сам имала дане када уопште нисам била при себи."
Губитак сећања био је још један део искуства. Како је испричала, дешавало се да има доказе да су је пријатељи посећивали, али да се самих сусрета није сећала.
"Пријатељи су ме посећивали, а ја се уопште не сећам да сам их видела, иако имам доказе да јесу били тамо. Не сећам се разговора", истакла је Џексонова.
Она сматра да је ЕЦТ имао одређени учинак на њено стање, али није желела да такав третман постане трајно решење. Уместо тога, одлучила је да различита искуства и методе које су јој помагале уклопи у шири процес опоравка:
"Ако не интегришем ствари које научим на тим местима и кроз та искуства, вратићу се на оно како сам се осећала раније. Без интеграције, само ми је било све горе и горе."
Пре ЕЦТ-а, Парис је, према сопственим речима, прошла кроз велики број различитих приступа. Испробала је више врста терапије, различите лекове, боравак у специјализованим установама, као и друге методе.
Један од третмана који јој је донекле помагао, биле су ињекције лидокаина у нерве на врату, које су јој пружале олакшање око недељу дана. Други третман јој је, како наводи, омогућио да се осећа боље неколико месеци.
Покушала је и транскранијалну магнетну стимулацију. Тај третман јој је, према њеном искуству, донекле помогао код опсесивно-компулзивног поремећаја, али није решио проблем депресије.
"То помаже неуропластичности мозга. Ако се не варам, то је и даље најефикаснији облик лечења депресије", казала је она, говорећи о ЕЦТ-у.
Ипак, Парис данас нагласак ставља на дугорочан опоравак и комбиновање различитих приступа. Како је објаснила, циљ јој није само тренутно побољшање, већ да оно што научи кроз терапију и друга животна искуства заиста примени у свакодневном животу.
Њена прича о менталном здрављу није нова. Парис је и раније јавно говорила о веома тешким периодима кроз које је пролазила током адолесценције, укључујући проблеме са самопоштовањем и покушаје самоубиства.
Данас, међутим, каже да јој је најважније да пронађе начин да одржава стабилност на дуже стазе. Поред приступа које користи за своје ментално здравље, ради и са стручњаком због опсесивно-компулзивног поремећаја.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
