Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

ЖЕЛИТЕ ДА СМРШАТЕ? Ево да ли треба да избаците хлеб из исхране - ово је став научника

Хлеб је једна од првих намирница које многи избацују из исхране када желе да смршају. Ипак, да ли је заиста потребно потпуно га избегавати?

1791877273_Depositphotos_186864498_S.jpg
Фото: Депосит/ АртурВеркховетскиy
Oglas

Анализа објављена у септембру 2026. године у научном часопису Еуропеан Хеарт Јоурнал обухватила је 87 насумичних клиничких испитивања с укупно 6.529 учесника. Истраживачи су проучавали повезаност конзумације целовитих житарица с телесном тежином, холестеролом, крвним притиском и другим показатељима метаболичког здравља.

Резултати су показали да повећан унос целовитих житарица може допринети побољшању неколико важних здравствених показатеља. Међутим, када је реч о мршављењу, њихов је учинак знатно скромнији.

Колико целовите житарице заправо помажу при мршављењу?

У делу истраживања који је упоређивао групе испитаника, они који су јели више целовитих житарица у просеку су изгубили око пола килограма више од осталих. Истраживачи су закључили да је реч о премалој разлици да би се сматрала клинички значајним губитком тежине.

Иако целовите житарице саме по себи неће довести до великог губитка килограма, њихова конзумација може позитивно утицати на здравље. Међу важнијим резултатима истраживања истиче се смањење ЛДЛ холестерола, познатог и као "лош" холестерол.

Забележена су и побољшања појединих показатеља повезаних с крвним притиском и регулацијом шећера у крви. То значи да одабир целовитих житарица може бити користан чак и када се телесна тежина готово не мења.

Зашто су целовите житарице бољи избор?

Главна разлика између рафинисаних и целовитих житарица налази се у њиховој обради. Целовите житарице садрже сва три дела зрна: мекиње, клицу и ендосперм. Управо се у тим деловима налазе прехрамбена влакна и бројне храњиве материје.

За разлику од њих, током производње рафинисаног брашна уклањају се мекиње и клица, чиме се губи део вредних састојака.

Целовите житарице не морају да се једу искључиво у облику целих зрна. Могу бити самлевене у брашно, од којег се затим припремају хлеб, тестенина и други производи. Међу намирницама које их садрже налазе се и овсене пахуљице те интегрална рижа.

Према подацима Европског кардиолошког друштва, највеће користи за већину проучаваних здравствених показатеља забележене су при дневном уносу од приближно 60 до 100 грама целовитих житарица, изражено у сувој маси.

Притом је важно нагласити да се наведена количина не односи на једнаку тежину готовог хлеба или куване риже, јер такви производи садрже воду и друге састојке.

Није сваки интегрални хлеб једнако здрав

Иако се интегрални производи често сматрају здравијим избором, сама ознака на паковању није гаранција квалитетног састава.

Производи који садрже целовите житарице могу имати различите количине додатог шећера, соли и масти. На пример, хлеб направљен претежно од целовитог брашна не мора имати једнаку прехрамбену вредност као индустријски производ којем је додата мања количина целовитих житарица.

Аутори коментара објављеног уз истраживање упозоравају да се већина доступних доказа односи на минимално или умерено прерађене житне производе. Још није довољно истражено пружају ли изражено прерађене намирнице с додатком целовитих житарица једнаке здравствене користи.

Због тога је при куповини корисно прочитати списак састојака и проверити колики удео производа чине целовите житарице, али и колико садржи соли, шећера и масти.

Треба ли онда избацити хлеб из исхране?

Према закључцима истраживања, потпуно одрицање од хлеба није нужно за здравију исхрану. Уместо избацивања свих производа од житарица, корисније може бити заменити оне од рафинисаног брашна производима већим уделом целовитих житарица.

То, на пример, значи чешће бирати хлеб од целовитог брашна уместо белог, овсене пахуљице уместо заслађених производа од житарица или интегралну рижу уместо беле.

Притом је важна и укупна количина хране коју једемо. Чак и нутритивно квалитетне намирнице садрже калорије, па њихов повећан унос не значи аутоматски и губитак килограма.

Закључак истраживања зато није да хлеб помаже при мршављењу, него да одређене врсте житарица могу бити део здраве исхране. Уместо строгих забрана, дугорочно је корисније водити рачуна о квалитету намирница, величини порција и укупним прехрамбеним навикама.

(Индеx.хр)

БОНУС ВИДЕО

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas