Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

ПОБЕГАО ИЗ РУМУНИЈЕ, ПРОШАО КРОЗ ПАКАО, НАЈЗАХВАЛНИЈИ МАЈЦИ: Животна прича лепотана који је постао миљеник Холивуда (ФОТО)

У свету филма ретко се догађа да глумац у истој години буде номинован за престижне награде за две потпуно различите улоге. Себастијан Стен, рођен 13. августа 1982. у Румунији, управо је то постигао, освојивши Златни глобус за улогу у филму 'Другачији човек', али и номинацију за Оскара за портрет младог Доналда Трампа у 'Приправнику: Причи о Трампу'

1747054895_profimedia-0971479143.jpg
Фото: Профимедиа
Oglas

Себастијан Стен изгубио је златну статуу али ова признања означила су коначну прекретницу у каријери глумца који је годинама био познат првенствено као Марвелов суперхерој.

Оба пута уз њега је чврсто стајала Анабл Волис, његова дугогодишња девојка, која је и сама глумица, позната по улогама у 'Тјудоровима', али и 'Пеакy Блиндерсу'. О њиховој вези Стен ретко говори: 'Осећам да је данас стварно тешко имати било какву приватност. То је једини део мог живота који покушавам да задржим донекле за себе, иако на крају некако све заврши у медијима.'

Стен је напустио Румунију прие више од три деценије, али она је и даље кључни део њега. Његов нагласак је, наравно, нестао.

Одлазак оца обележио му је живот

Животни пут обележен му је драматичним променама и селидбама. Рођен је у Константи у Румунији, а детињство му је било турбулентно. Родитељи су му се развели када је имао само две године, а политичка превирања у земљи додатно су отежала ситуацију. Као дете, сведочио је паду комунистичког режима и румунској револуцији која је кулминирала свргавањем диктатора Николаеа Чеуческуа.

'Обоје су били врло јаке индивидуе с врло јаким карактерима', рекао је Стен о својим родитељима и додао: 'Мислим да су обоје имали тај бунтовнички дух.'

Његов отац касније је потпуно нестао, побегавши у Америку. Константин Стен био је радник на теретном броду који је помагао сународницима у Румунији да избегну владине прогоне након Другог светског рата. 'Био је помало херој у мом граду. Моји родитељи су били део младих који су се супротстављали комунизму. Мој отац је помагао људима да илегално побегну из земље, до те мере да је био тражен човек. И он сам је на крају морао да побегне.'

Одлазак мајке

Стен је одрастао не познајући заправо човека којег су сви други знали по надимку Тино. Примао је тек повремене телефонске позиве. Али од почетка је био итекако свестан да ако је његов отац могао само тако да нестане, чинило се могућим да би се исто могло догодити и са његовом мајком. Једнога дана нестала је и она…

Стен је имао око осам година када је његова мајка Георгета Орловсцхи побегла из Румуније како би им изградила нови живот у иностранству. Током његовог детињства, лоше стање у земљи и корупција довели су до несташице хране и горива па и до нестанака струје. Коначна револуција кулминирала је падом и погубљењем диктатора Чеуческуа и његово жене 1989. године. 'Гледао сам како га стријељају на телевизији. Сећам се тога.'

Последице нису нужно биле боље. 'Био је то хаос', присетио се глумац који је годину дана живео са баком и дедом, прие него што се придружио мајци у Аустрији. 'Дошла је по мене када је коначно имала посао и снашла се у Бечу.'

Али живот у аустријској престоници није био бајан. 'Радила је. Свирала је клавир ноћу кад је могла, а онда је цели дан подучавала. Тако да сам већ с девет или 10 година ишао трамвајем у школу. Сам сам се враћао подземном железницом, а када бих дошао кући, опет сам био сам. Морао сам сам да направим себи нешто за јело и потом да урадим домаће задатке, чекајући да се она врати кући.'

Научио се самосталности, али га је то такође обележило за цели живот. 'Сећам се да сам сваког дана чекао да се врати кући и бринуо се: Шта ако се не врати? Данас могу видети како је то на одређене начине утицало на мене. Имаш много времена да се препустиш машти када си диете које је толико било само. Тако да мислим да сам врло добар у коришћењу своје маште да верујем у одређене ствари, што ми помаже на неки начин, али онда постоје и тренуци у којима осећам дозу несигурности и недостатка контроле над својим животом, што може бити парализујуће.'

Нови живот у Америци

Стен је имао око 12 година када је његова мајка почела да излази са човеком по имену Ентони Фрухауф, директором мале приватне средње школе у центру Њујорка. Када су се венчали, планирала је да се поново пресели са сином, овај пут у Сједињене Државе.

'Био је стварно љубазан. Мој очух имао је прави утицај на мене, на добар начин. У тим раним годинама у Америци, мислим да су разговори на енглеском са њим код куће довели до тога да изгубим нагласак.'

Награду је посветио очуху

Колико му је очух значио, Стен је потврдио у најважнијем тренутку своје каријере - када је примао Златни глобус. 'Ово је за моју маму, која је напустила Румунију у потрази за бољим животом, и за мог очуха Тонија, који је прихватио самохраног родитеља и одрасло дете', рекао је, подижући своју награду према небу, док му се глас ломио. 'Хвала ти што си био прави мушкарац.'

Иако је на крају одрастао у Америци, захваљујући мајци која га је одгајала у духу Православне цркве, очувао је блиску везу са својим коренима.

Мало је познато то да је своју прву филмску улогу остварио са само дванаест година у драми аустријског редаиеља Мајкла Ханекеа, где се накратко појављује као дећак који похађа оснвну школу.

Током школовања у Америци, млади Стен показивао је све веће интересовање за глуму, учествујући у бројним школским представама, а похађао је и летњи камп Стагедоор Манор где је стекао додатно глумачко искуство. Боравак на позорници претворио је срамежљиво дете у екстроверта који краде сцену - и у томе је био и више него добар.

Био је згодан дечак, али је и даље волео да крије лице. Уписао је потом уметничку школу Масон Гросс, што му је омогућило да годину дана проведе у Лондону, у којем је студирао глуму у престижном позоришту Глобе. Америчко држављанство добио је 2002. године.

Као и многи млади глумци, своју телевизијску каријеру започео је епизодном улогом у популарној криминалистичкој серији 'Закон и ред', док су га гледаоци почели препознавати захваљујући улози 'лошег дечка' Картера Бејзена у хит серији 'Трачара'. Иако није био један од главних ликова, серија му је донела одређену популарност, посебно међу млађом публиком.

Прави преокрет у каријери догодио се 2011. године, када је добио улогу Бакија Барнса у филму 'Капетан Америка: Први осветник'. На почетку приказан као најбољи пријатељ Стива Роџерса, његов лик касније пролази кроз драматичну трансформацију у Ратника зиме, комплексног антијунака с трауматичном прошлошћу. Ова улога учинила га је глобално препознатљивим.

Наставио је да гради своју каријеру у Марвеловом филмском универзуму, понављајући улогу Бакија у филмовима 'Капетан Америка: Ратник зиме', 'Капетан Америка: Грађански рат', 'Осветници: Рат бесконачности' и 'Осветници: Завршница'. Иако му је Марвелов серијал донео финансијску сигурност и популарност, дуго је био перципиран првенствено као акциони глумац, а не као озбиљни уметник.

Уметничка прекретница

Последњих пет година Стен је свесно скренуо према захтевнијим и психолошки сложенијим улогама. Своју способност за слојевитије ликове доказао је 2020. године запаженом изведбом у готичкој хорор драми 'У вечној борби са сотоном', а затим и хорору 'Фресх' из 2022. године.

Међутим 2024. година донела је коначну потврду његове глумачке свестраности кроз две критички признате, а тематски потпуно различите улоге. У филму 'Другачији човек' игра Едварда Лемуела, мушкарца с тешком неурофиброматозом који сања о глумачкој каријери. Након експерименталног медицинског захвата, Едвард постаје физички привлачан Гуy, али губи део свог идентитета и вредности које су га дефинисале. За ову улогу награђен је Златним глобусом за најбољег глумца у комедији или мјузиклу.

Истовремено, у филму 'Приправник: Прича о Трампу', Стен је одиграо младог Трампа, приказујући његову причу и развој од несигурног сина строгог бизнисмена до контроверзног предузетника који гради свој бренд на кичу и упитним пословним идејама. Ова улога донела му је номинацију за Оскара, што представља врхунац његове досадашње каријере.

Поновни сусрет с оцем

Стен данас представља редак пример глумца који је успешно прешао пут од блокбастер франшиза до уметнички захтевних независних филмова. С 42 године налази се у напону креативне снаге, па не треба сумњати да нас у будућности чекају бројни његови узбудљиви пројекти.

Као што је сам рекао о глуми: 'Осећај је увек исти. Као да је први пут. Увек је мешавина страха и наде. То је губљење себе. То је слободан пад. Сваки пут.'

И на крају да се вратимо на почетак његове животне приче - коначно се повезао с оцем као 18-годишњак, када је због аудиција почео да одлази у Лос Анђелес. Живећи у Њујорку, штедео је новац тиме што би у тим данима спавао код оца, који је живео у долини Сан Фернанда и радио у бродарству. Повремена виђања су их зближила, а однос је остао чврст све док није неочекивано умро од ковида на путовању у Румунију 2021. године.

Стен понекад мисли да би очева прича могла да буде добар филм. У Румунији је Тино био легендаран по кријумчарењу забрањене западне робе попут фармерица и банана али и дисидената бродовима. 'Напорно је радио, волео је Америку и веровао је у слободу. Увек сам тврдио да су мигранти у одређеној мери више патриотски настројени, чак више од људи који су рођени овде, јер не узимају ствари здраво за готово. Барем је то оно што сам видео у свом оцу.'

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas