Сања је поделила успомене, осећања и тренутке који су заувек променили њен поглед на живот, породицу и сопствену рањивост.
Водитељка Сања Маринковић прошла је кроз тежак период када је остала без родитеља и развела се од супруга Александра, са којим има сина, а сада је проговорила о болној теми.
Наиме, Сања је поделила успомене, осећања и тренутке који су заувек променили њен поглед на живот, породицу и сопствену рањивост.
Она је открила детаље борбе својих родитеља.
- Мама и тата су се у исто време разболели, само су другачије ту болест носили. Мама чак и пре тате. Канцер је био на плућима и једном и другом. Другачије су ту болест носили. Тек кад ти та болест захвати све органе, почне живот да ти буде немогућ, видиш да не можеш да се излечиш, па кренеш да се тестираш… Мами смо пронашли тако што је уганула ногу на Кеју, па је почела да је боли кичма. Нешто слично као код Саше Поповића. Они су прошли исте лекаре, исте болнице, чак и ову у Француској, с тим што је Саша отишао у Француску, а моја мама није могла, јер у тренутку кад смо све организовали њој су се плућа напунила водом и ми смо тај авион отказали – с кнедлом у грлу испричала је Сања.
На питање ко јој је помогао да научи да прича о томе а да је емоције не покосе, на шта је Сања одговорила:
- Нико ме није научио, али сам ваљда научила како да гутам кнедлу. Сви су ме питали шта сам пила од лекова. Никад у животу откад сам се родила нисам попила нити једну таблету за смирење. Никада. Ни пола нечега. Не знам одакле та јачина. Вероватно сам тако васпитавана, такав ми је карактер, таква ми је била бака и друга бака и тетка. Све смо тако некако јаке. Јачином свог карактера сам себи објаснила да је то живот. Нема предајеа, боримо се. Све што је било у нашој моћи ми смо урадили. Сав новац који је био могућ ми смо дали.
Маринковићка је истакла да су јој пријатељи много помагали у најтежим тренуцима, и да је са њима успела да смањи бол кроз коју је пролазила.
– Имам добре пријатеље који живе у Дубаиу и сећам се да су допутовали из Дубаиа кад се мама разболела и рекли ми: „Спреми се, идемо на вино“. Рекла сам да не могу стварно због маме, а они су били у фазону „док ти је мама на терапији ти си планирала да будеш код куће, да жалиш себе, маму, друге, околину… Да се спремиш за пет минута долазимо по тебе“. И ја навучем фармерке, мајицу. Хвала им на томе! Они знају ко су. Исто тако и два пријатеља су ми помогла, био је концерт Адел у Минхену, тад још нисмо знали колико је мама лоше, ја кажем ма не долази у обзир, каква Адел. Али, сећам се да су другови дошли и рекли „Ми смо карте купили, узели смо ти и авионске карте. Полећеш сутра у десет, враћаш се прекосутра у један“ – присетила се Сања у емисији „Из профила“.
"Након сахране неко ми је позвонио на врата..."
Како каже, у тим тренуцима схватила је ко је заиста ту за њу у животу.
– Највеће чишћење у животу сам направила тад, када су ми родитељи били болесни. Добила сам много порука за саучешће и свима сам одговорила коме сам желела. И то је то. Одговорила сам онима за које сам сматрала да су срцем и душом уз мене, а не да су ту рандом. Ту се стварно види ко где припада. Исто тако кад сам сахранила маму и кад сам дошла кући, нисам хтела никога да видим а само ми је неко звонио на врата, само су дошле другарице и рекле: „Па добро јеси ли ти мислила да ћеш остати сама ту вечерас?“. Чак и неки људи са којима сам била мање пријатељ су ме уредно звали и хвала им на томе… – истакла је она.
(Гранд)
БОНУС ВИДЕО:
