Открила је да је као млада била веома посвећена тој заједници.
Током гостовања на Сарајево Филм Фестивалу, двоструко номинована за Оскара глумица Емили Вотсон говорила је о свом одрастању у лондонској организацији Сцхоол оф Пхилосопхy анд Ецономиц Сциенце, коју су бивши чланови, међу којима је и она, описивали као секту.
Одрастала у строгој верској заједници
Сцхоол оф Пхилосопхy анд Ецономиц Сциенце је конзервативна организација која промовише традиционалне родне улоге и строга правила у вези са сексуалношћу.
„Делови тог периода били су веома срећни, а делови веома чудни“, рекла је 59-годишња Вотсон.
„Мислим да многи уметници у детињству имају теме које морају да превазиђу. Рођена сам у дивној породици, али сам одрасла у својеврсној верској секти која је била веома строга.“
Глумица је открила да је као млада била веома посвећена тој заједници.
„Имала сам снажна осећања према томе. Требало ми је времена да пронађем свој пут управо због тога“, објаснила је.
Улога која јој је променила живот
Иако је већ имала искуства у позоришту са Роyал Схакеспеаре Цомпанy, Вотсон је светску славу стекла филмским дебијем у остварењу „Кроз таласе“ из 1996. године, који јој је донео и прву номинацију за Оскара.
У филму је играла Бес Мекнил, младу жену која покушава да се ослободи репресивне верске заједнице након што њен супруг доживи тешку несрећу.
Вотсон је признала да у почетку није у потпуности схватала колико је њена лична прича слична причи њеног лика.
Када је људима из организације у којој је одрасла рекла да ће снимати филм и објаснила о чему је реч, њихов одговор био је веома негативан.
„Знала сам да сам блиска с тим ликом“, рекла је Вотсон говорећи о Бес.
„Занимљив део приче је тај што су ме, када сам људима у Сцхоол оф Ецономиц Сциенце рекла да ћу снимати филм и када су се распитали о чему се ради, позвали на разговор и јасно ми рекли да то не смем да урадим. Рекли су ми да идем 'недостојанственим путем'.“
Морала је да бира између заједнице и глуме
Та ситуација довела ју је до кључне животне одлуке. Морала је да изабере између останка у заједници и наставка глумачке каријере.
„Била сам очајна, али сам истовремено осећала да ми срце узлеће. Била је то невероватна слобода“, присетила се.
Вотсон је рекла да је управо тада схватила да мора да верује свом унутрашњем осећају.
„У том тренутку знала сам да треба да верујем том осећају, јер ме је моје право унутрашње ја усмерило на прави пут.“
Глумица је описала и интензитет емоција које је тада доживела, упоређујући их са тренутком када се човек изненада ослободи нечега што га је годинама спутавало.
„Тај осећај пуцања, када се догоди својеврсна нуклеарна експлозија и изложеност светлости и енергији... Све је то у филму. То је део разлога због којег он функционише, јер сам се осећала као жица коју су ишчупали из струје.“
Колега није знао ништа о њеној прошлости
Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану 1996. године, када је Вотсон имала 29 година.
Њена прошлост тада није била позната широј јавности, а чак ни њен колега Стелан Скарсгард није знао за њено искуство све док нису поново заједно глумили, више од две деценије касније, у серији „Чернобил“ 2019. године.
Када му је тада испричала кроз шта је прошла током одрастања, његова реакција била је, према њеним речима, потпуно искрена.
„Буквално је испљунуо пиће од шока“, рекла је Вотсон.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
