Љубавни живот Садама Хусеина препун је занимљивих детаља.
Садам Хусеин, човек који је деценијама владао Ираком челичном песницом, имао је и свој лични, породични свет, који је, као и све друго у његовом животу, био прожет ауторитетом, стратегијом – и традицијом. Његова прва љубав и жена била је Саџида Талфах, жена с којом је имао четворо деце – укључујући чувеног Удаја и Кусаја.
Рођаци по крви – спојени браком
Саџида Талфах није била случајна жена у његовом животу. Била је ћерка Садамовог ујака и његова блиска рођака – што у арапској култури није необично. У многим деловима арапског света, бракови међу рођацима, посебно између првих рођака, сматрају се традицијом која јача породичне везе и очувава "чистоту" лозе.
Садам и Саџида су одрасли у истом окружењу. Иако је њихов брак био договорен још док су били млади, кажу да је Садам имао посебно поштовање према њој јер је била тиха, одана и потпуно посвећена породици – особине које је као политичар изузетно ценио.
Живот у сенци моћи
Током читаве Садамове политичке каријере, Саџида је остајала у позадини. Ретко се појављивала у јавности, није давала изјаве, нити се мешала у политику – што је била улога типична за жене моћника у конзервативном друштву тог времена. Неки извори тврде да је живела у сталном страху, јер је знала да је Садам способан за све – од суровости према противницима, до окрутне дисциплине у сопственој породици.
Љубав, афера и друга жена
Иако му је Саџида родила четворо деце и била уз њега деценијама, Садам се заљубио у другу жену – Самиру Шахбандар, образовану и атрактивну даму, која му је постала друга супруга. Ова љубавна веза узбуркала је политичке и породичне односе у врху режима.
Његов син Удај, познат по окрутности и емоционалној нестабилности, насилно је реаговао на очев брак са Самиром, јер је сматрао да је то увреда његовој мајци. У једној прилици је убио Самириног бившег мужа, наводно из љубоморе и беса.
Брак из традиције или интерес?
Иако је брак између Садама и Садиге био традиционалан, тешко је рећи да је био заснован искључиво на љубави. Био је то спој породичне части, политичке стратегије и племенске лојалности, у којем је љубав можда постојала – али никада није била главни покретач.
(Стил)
