Одрасла је у сиромаштву, као дете доживела се*суално, физичко и психичко насиље од најближих, а кад је успела у својој највећој љубави – није добила подршку као њене конкуренткиње.
Тоња Хардинг била је једна од најталентованијих америчких клизачица своје генерације, али је њену каријеру заувек засенио скандал о ком је снимљен и влро успешан филм.
Иако је на леду била позната по снази, брзини и изузетној техничкој способности, ван њега никада није одговарала идеализованој слици спортисткиње коју је америчко уметничко клизање покушавало да представи, а све је ескалирало због једног љутог ривалитета...
Талентована, али никад популарна
Деведесетих година прошлог века уметничким клизањем у САД је доминирала Ненси Кериган, која је била миљеница публике и савеза. Насупрот њој је била Тоња Хардинг, темпераментна, директна и много мање заинтересована да се понаша онако како се очекивало од клизачица.
За њих су се везивали елеганција, осмех и беспрекоран изглед, а Тоња се није уклапала у тај калуп. Упркос томе што је тренирала и по осам сати дневно, њен карактер је често био предмет критика, а судије јој, према бројним оценама, нису биле наклоњене.
Ипак, Тоња Хардинг је била врло талентована и то нико није могао да јој оспори. Постала је 1991. прва Американка која је на неком такмичењу успешно извела троструки аксел, изузетно захтеван скок који је до тада био готово незамислив у женском клизању. На државном првенству је тада освојила злато, док је обожавана Ненси Кериган била друга.
Тежак приватни живот
Тоња је рођена у Портланду, у Орегону, а са оцем је од малих ногу ишла у лов, на аутомобилистичке трке, учила аутомеханику... За све то време је, од треће године, клизала, а њена мајка, која је радила као конобарица, штедела је сваки пени и ручно јој украшавала костиме како би Тоња изгледала најлепше могуће на такмичењима.
– Никад се нисам извињавала јер сам одрасла сиромашна и као сељанка... што ја јесам – истакла је својевремено.
Међутим, касније је клизачица открила мрачну страну свог детињства. Како је испричала, мајка ју је психички и физички злостављала, а то је био уобичајена динамика у њиховом дому.
У својој ауторизованој биографији из 2008. године Тхе Тонyа Тапес коју је Лајнда Д. Прус написала на основу снимљених интервјуа с Тоњом, навела је да ју је 1991. силовао један познаник, као и да ју је полубрат Крис Дејвисон у детињству у више наврата сексуално злостављао.
Истина је да је Тоња 1986. године позвала полицију након што ју је Дејвисон се*суално узнемиравао и застрашивао, а он је тада ухапшен и кратко је боравио у затвору. Према њеним речима, родитељи су негирали све за шта га је оптуживала и саветовали јој да не подноси кривичну пријаву против полубрата и свог злостављача. Дејвисон је 1988. године погинуо у саобраћајној несрећи.
У једном интервјуу деведесетих Тоња је изјавила да је Дејвисон једина особа у њеном животу којој није могла да опрости и "једина особа коју је икада мрзела".
Са 18 година је упознала Џефа Гилулија, а њен први дечко је само годину дана касније постао њен муж. Испоставило се, међутим, да брак неће бити срећан, па су се Џеф и Тоња често свађали, а све би ескалирало његовим насилним нападима, после чега је Тоња крила повреде и ћутала.
– Иако ме је тукао, волео ме је. Мислим, мама ме је волела, а тукла ме је. То је онај стереотип: нисам знала за боље – рекла је једном приликом.
Наводно ју је муж једном приликом напао и пиштољем, а Тоња је више пута покушавала да му се одреди забрана приласка. Упркос томе, они су се стално враћали једно другом, а њен приватни живот све више је утицао и на професионалну каријеру.
Након што је освојила четврто место на Олимпијским играма, Тоња је ушла у врло тежак период. Отпустила је свог тренера, почела да пије и пуши, добила на тежини и све више се удаљавала од форме у каквој је била док је била једна од највећих нада америчког клизања. У једном тренутку одустала је од такмичења и радила као конобарица у ресторану брзе хране.
Ипак, њена некадашња тренерка Дајана Ролинсон јој је пружила нову прилику и помогла јој да се припреми за Олимпијске игре у Лилехамеру 1994. године. Тоња је схватила да јој је то можда и последња шанса да поново докаже да припада врху и намерачила се да успе.
Напад на Ненси Кериган
Тада се догодио инцидент који је заувек променио живот Тоње Хардинг.
После једног тренинга 6. јануара 1994. године, Ненси Кериган је напао непознати мушкарац, тако што ју је ударио палицом по колену. Снимак уплакане клизачице, која је након напада понављала: "Зашто ја?", обишао је свет.
Колено јој, срећом, није сломљено, али је спроведена истрага, која је убрзо повезала Тоњиног бившег супруга Џефа Гилулија и једног његовог пријатеља с планом да се Ненси Кериган застраши. Према наводима из истраге, првобитна идеја је била да јој шаљу претећа писма како би одустала од квалификација, али је некако дошло до тога да физички нападну клизачицу.
Тоња је ипак отпутовала на Олимпијске игре у Лилехамеру, али је наступила под огромним притиском. Освојила је осмо место, док је њена ривалка Ненси Кериган дошла до сребрне медаље. По повратку у САД су је чекале последице: изјаснила се кривом за заверу да омета кривично гоњење, новчано је кажњена, добила је друштвено-користан рад и доживотну забрану бављења уметничким клизањем.
Кад су је, у НБЦ специјалу "Ненси и Тоња" питали зашто није пријавила Џефа и његову банду, рекла је кратко:
– Буквално сам знала да би Џег покушао да ме убије.
Живот Тоње Хардинг после скандала
Изненада се клизачица поново нашла на раскрсници и морала да пронађе прави пут. Мењала је послове, а једно време се чак професионално бавила боксом (кад су је најављивали као "лошу девојку Америке"), а стално ју је пратила сенка те 1994. године.
Њена прича поново је привукла огромну пажњу 2017. године, када је снимљен филм "Ја, Тоња", у којем ју је играла Марго Роби.
Он је поново отворио питање које годинама прати Тоњу Хардинг: колико је она заиста знала о плану против Ненси Кериган. Неки верују да она није знала ништа, други да је све осмислила, а има и оних који сматрају да је њена улога у инциденту била мала. Њу, у сваком случају, не занима шта ко мисли.
– Људи ће веровати у оно у шта желе да верују. Као што сам раније поменула, баш ме брига – рекла је о свему једном приликом.
Данас она живи тихо и повучено у Вашингтону са супругом Џозефом Прајсом, с којим је у браку од 2010. године. Пар има сина Гордона, који има 15 година.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
