У разорном цунамију, славна чешка манекенка изгубила је љубав свог живота
Пред сам крај 2004. године, трећи највећи земљотрес икада забележен изазвао је разарајући цунами дуж приобалних подручја у Индијском океану. За свега неколико тренутака катаклизма је однела око 300.000 живота. Тачан број жртава никада није утврђен, јер су многе однели таласи. Међу њима је била и највећа љубав славне чешке манекенке, која је само чудом остала жива. Петра Немцова касније је написала и књигу о великој трагедији и паклу кроз који је прошла.
Блистави осмех, дуге ноге, плава коса, изражајне словенске црте лица – Петра Немцова задовољавала је све критеријуме да буде проглашена једном од најлепших жена света. То је славна чешка манекенка и била на врхунцу каријере, коју је почела са 16 година након победе на такмичењу "Елите Модел Лоок".
Сва врата била су јој отворена: насловне стране престижних магазина, гламурозне писте, сарадња са највећим креаторима и кућама. Муњевитом брзином пела се до врха и постала интернационална модна сензација. Но, мало је недостајало да се све то сруши као кула од карата. Да заувек нестане у дубинама Индијског океана... Да постане једна од жртава најразорнијег цунамија забележеног у историји.
Болан крај велике љубавне приче
Тада је имала 25 година и цео свет под ногама. Уживала је у љубави са британским фотографом Сајмоном Етлијем, с којим је планирала венчање, породицу, децу, сигурна у то да је пронашла човека свог живота.
Били су две године у вези када му је поклонила двонедељни одмор на Тајланду. На рајском Пукету су, 25. децембра 2004, прославили и Божић, радујући се предстојећој Новој години коју су планирали да дочекају у Европи. Судбина је, међутим, имала друге планове...
Наредног јутра, последњег дана одмора, прошетали су обалом и потом се вратили у бунгалов. Било је време за паковање, увече су имали авион. Док се Сајмон туширао, Петра је слагала ствари у кофере. Касније се присетила:
"Одједном, крајичком ока, видела сам људе како трче плажом. Тек тада су се кроз прозоре проломили крици, схватила сам да су престрављени и да беже од нечега. Била је то надреална сцена... Учинило ми се да сам осетила потрес, а тренутак касније угледала сам џиновски водени зид како нам се приближава."
Колосални талас носио је све пред собом. Уз неподношљиву буку, у застрашујућем вихору ковитлали су се кровови, даске, уплашена лица заробљених људи... Чинило се да свет иде дођавола. Вода, мутна од песка, обрушила се на бунгалов, повукавши Петру и Симона у дубине. Испуњавала им је очи и плућа, одвлачила их све даље... Али, некако су успели да се ослободе застрашујућег загрљаја.
"Чула сам Сајмона како ме дозива. У неком тренутку угледала сам кров бунгалова и викнула му да га ухвати. Тада сам га последњи пут видела", препричала је, са сузама у очима, најтрагичнији тренутак свог живота.
"Тада сам га последњи пут видела..."
Наставила је да се бори против стихије, потпуно свесна да су јој шансе скоро никакве. Иако јој се на почетку чинило да је на крову безбедна, убрзо је схватила да је заробљена, леђима окренута бесној бујици која није престајала да надире.
Камење, делови намештаја и оштре гране заривали су се у месо и дробили кости. Болео ју је сваки милиметар тела. А онда, одједном – затишје. Када се понадала да се све смирило и да је спашена, зачула је претећу рика новог таласа који се приближавао…
Снажна вода поново ју је ухватила у своје чељусти. Нашла се у левку који ју је вукао ка дну. Више није имала снаге да се одупре, да викне... Следеће што је чека била је мучна смрт, помислила је. "Али, са том мишљу дошао је и неки спокој. Страх је нестао. Била сам мирна... Мислила сам на Сајмона, на наше вољене, то је било једино што ми је пролазило кроз главу. Чинило ми се да осећам њихову духовну енергију".
Није била свесна повреда, није знала да ли је нешто поломила, да ли је парализована... Успела је да се задржи за једну палму из другог покушаја, и у том положају остала осам сати. Због сломљене карлице, није могла да се попне и седне. Вода се брзо повлачила, али је, с друге стране, оптерећење почело да се повећава, узрокујући страшан бол. Само једна мисао јој је пулсирала кроз главу: "Преживети, шта год да се деси!".
За трен ока рај се претворио у пакао
Прошло је много времена док спасиоци нису стигли. Док су је на носилима пребацивали у локалну болницу, кроз маглу је гледала ужасне призоре – острво, само дан раније пуно цвећа, сунца и тропске вегетације, претворило се у мртву мочвару. Цунами је здробио рајски Пукет у ситне комаде, попут огромне машине за млевење меса.
Иако је чешка лепотица избегла страшну судбину, прогнозе лекара биле су суморне. Њена будућност су, нажалост, инвалидска колица, били су убеђени. Али, када је Петра успела да дође себи, схватила је да се поново родила. Да јој је пружена још једна шанса. И да мора да је искористи како зна и уме. Снага воље и дуготрајно лечење вратили су је у живот, касније и на модне писте. Ипак, једна мисао ни данас не престаје да је мори. Сајмон.
"Морала сам да се помирим са страшном истином да сам изгубила љубав свог живота. Али, дуго нисам желела да прихватим чињеницу да га више нема... И по повратку у Чешку била сам сигурна да Сајмон без свести лежи у некој болници на Тајланду, где нико не зна ко је он. На крају крајева, био је одличан пливач".
Није успео да се избори са катаклизмом. Његово тело пронађено је после три месеца код обале Суматре. Тада јој је било јасно да је све готово. Трагедија ју је сломила, али је смогла снаге да настави даље. "Кад ми је Бог већ поштедео живот, даћу све од себе да помажем другима", одучила је.
Повратак на Тајланд и почетак животне мисије
Чим се опоравила, Петра је са сестром Олгом отишла на Тајланд како би, колико може, помогла онима који су остали без крова над главом. Основала је добротворну фондацију Хаппy Хеартс, чији је циљ да пружи подршку деци погођеној земљотресима, поплавама и другим катастрофама. Са својом организацијом "Алл Хандс анд Хеартс" помогла је, између осталог, изградњу 176 школа у подручјима које су погодиле поплаве, земљотреси и остале непогоде, од Тајланда и Индонезије, до Хаитија, Непала, Мексика...
"Када се догоде овакве катаклизме, оне постају главна светска вест. Али, већ после неколико месеци све пада у заборав – помоћ престаје, проблеми остају. Деци је најтеже. Многа су остала без родитеља и крова над главом, а ја то не могу да посматрам скрштених руку."
Дуго је Петра Немцова одбијала да говори о свом приватном животу. Ипак, показало се да је време најбољи исцелитељ. Неколико година касније, лепа манекенка заљубила се у глумца Џејмија Белмана, потом се верила за инвеститора Алехандра Грималдија, а онда је у њен живот ушао бизнисмен Бенџамин Лареч, за ког се удала 2019. Годину дана касније родила је сина.
"Трудим се да живим пуним плућима, као Сајмон. Он је умео да ужива у сваком тренутку. Пре трагедије сам непрестано радила, путовала на снимања и ревије без дана паузе. Али, када се све то десило, схватила сам да морам себи некад да дам и одушка. Да нађем времена за оно што ме испуњава, за људе које волим. Мој живот се потпуно променио, као да је после тог несрећног цунамија постао светлији и лепши".
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
