Све је више доказа да јутарњи оброк може имати утицај и на крвни притисак.
Истраживања показују да особе које редовно прескачу доручак чешће имају хипертензију. Ако се борите са високим притиском, правилно изабран и на време поједен доручак може бити важан савезник у контроли вредности.
Када је најбоље доручковати?
Стручњаци саветују да се први оброк унесе релативно брзо након буђења. Иако не постоји тачно одређено време које важи за све, препорука је да доручкујете у року од 30 до 60 минута од устајања.
Разлог је једноставан, организму је потребно „гориво“ како би стабилизовао ниво шећера у крви и смањио оптерећење на кардиоваскуларни систем. Јутарњи оброк помаже и у регулацији кортизола, хормона стреса који је природно повишен у раним сатима. Ако прескочите доручак, кортизол може остати на вишем нивоу дуже него што би требало, што неповољно утиче на крвни притисак.
Међутим, ако нисте навикли да једете чим отворите очи, нема потребе за наглим променама. Важно је да доручак постане део рутине, у време када можете мирно да седнете и поједете оброк без журбе. Свесно и опуштено једење такође доприноси бољој пробави и стабилнијем притиску.
Зашто је доручак важан за срце?
Редован доручак повезује се са бољим вредностима крвног притиска и мањим ризиком од срчаних обољења. Иако то не значи да прескакање доручка директно изазива хипертензију, постоји јасна веза између јутарњих навика и здравља срца.
Осим што утиче на хормоне стреса, доручак пружа прилику да унесете хранљиве материје које су кључне за регулацију притиска, попут калијума, магнезијума и калцијума. Истовремено, јутро је прави тренутак да ограничите унос соли, која је један од главних фактора ризика за повишен притисак.
Добар доручак требало би да садржи:
- воће или поврће
- интегралне житарице
- махунарке или орашасте плодове
- најмање 20 грама протеина
- минималну количину соли
Посебно обратите пажњу на пекарске производе и прерађено месо, попут кобасица и салама, јер често садрже велике количине скривене соли.
Јутарњи оброк такође помаже у одржавању стабилног нивоа шећера у крви и побољшава осетљивост на инсулин. Уколико се шећер у крви дугорочно не контролише, може доћи до оштећења крвних судова и бубрега, што додатно доприноси развоју хипертензије.
Шта још можете учинити за контролу притиска?
Доручак је важан, али није једини корак ка бољој контроли крвног притиска. Ево још неколико навика које могу помоћи:
- Уравнотежена исхрана – бирајте намирнице које погодују срцу: воће, поврће, немасне млечне производе, рибу, пилетину без коже, орашасте плодове и махунарке.
- Смањење стреса – технике дубоког дисања, медитација, физичка активност и квалитетно време са блиским људима могу имати велики утицај.
- Редовно кретање – препорука је најмање 150 минута умерене физичке активности недељно или 75 минута интензивнијег вежбања. Ако вам то делује превише, крените постепено – сваки корак је важан.
- Опрез са алкохолом – иако се често сматра да је чаша вина добра за срце, претеривање може подићи крвни притисак и повећати ризик од бројних здравствених проблема.
Закључак је јасан, ако имате висок крвни притисак, не прескачите доручак. Поједите га релативно брзо након буђења, бирајте нутритивно богате намирнице и учините јутарњи оброк делом своје свакодневне рутине. Мале промене у навикама могу донети велике користи за здравље срца.
(Индеx.хр/Б92)
