Џија Каранџи је као тинејџерка неочекивано ушла у свет моделинга и за кратко време постала једна од најтраженијих манекенки у Њујорку.
Први прави амерички супермодел Џија Каранџи, упркос слави и успеху, била је усамљена и несрећна. Иако је остварила готово све о чему је сањала, љубав и срећа непрестано су јој измицале.
Трагедију њеног живота можда најбоље описују њене речи:
„Знам да је Бог имао велике планове за мене, али мислим да нису били предвиђени за овај живот.“
Необична девојка која је освојила свет моде
Џија је у свет моделинга ушла сасвим неочекивано. Као тинејџерку, у једној дискотеци приметио ју је фотограф и фризер Мауриси Таненбаум.
„Видео сам је и нисам могао да се одвојим од ње док је нисам фотографисао. Била је фасцинирана идејом позирања. Могла се видети та сирова, нетакнута лепота“, присетио се њиховог првог сусрета.
Таненбаум је њене фотографије послао једној од најугледнијих модних агенција тог времена, коју је предводила бриљантна Вилхелмина Купер. Она се у Џију заљубила на први поглед, не обазирући се на то што није била висока као већина манекенки нити се уклапала у тадашње стандарде лепоте.
У свету бледоликих, гламурозних плавуша, Џија се издвајала тамном косом, теном и очима. Готово увек била је без шминке, у лежерној одећи, своја и својеглава, са ставом који је као да је поручивао: „Хеј, ово сам ја, узми или остави.“
Њена посебност није имала граница. Отворено је говорила о својој хомосексуалној оријентацији, што није било необично у кругу људи у којем се кретала, али је у свету моде таква отвореност могла да угрози каријеру. Манекенке које су представљале престижне агенције нису увек имале слободу да јавно говоре о својој сексуалности.
Ипак, Џијина заносна фигура, готово божанствено лице и изузетан таленат за позирање пред камером брзо су је одвели до вртоглавог успеха. Низала је насловнице, провокативне едиторијале и сарадње са најутицајнијим светским фотографима.
Један од њих био је Франческо Скавуло, који јој је касније постао близак пријатељ.
„Током каријере упознао сам три модела која су ми одузела дах. Џија је била последња!“, говорио је.
За само годину дана постала је најтраженија манекенка
Џија је за само годину дана у Њујорку постала једна од најтраженијих манекенки. Зарађивала је чак 100.000 долара, посећивала најелитније клубове и кретала се у друштву рок звезда, глумаца и телевизијских личности.
Споља је деловало да има све: новац, славу, лепоту и прилику да живи живот о каквом многи сањају. Међутим, иза блиставих фотографија и гламурозних излазака крила се сасвим другачија стварност.
Млада и сама у свету који ју је непрестано трошио, Џија је очајнички трагала за љубављу и прихватањем. Када би се вратила у празан стан, без икога ко би је загрлио, постајала је свесна колико је усамљена.
„Новац ме не занима. Имам све што сам икада желела, али дошла сам до тачке када се питам: 'Чему то, дођавола, служи?' Желим нешто више. Желим срећу, љубав и некога ко ће се бринути о мени.“
Џија никада није скривала своју усамљеност. Спас је покушавала да пронађе у породици, месецима молећи мајку и брата да јој се придруже. Они, међутим, нису прихватили њен позив, не схватајући колико јој је њихова близина потребна.
Њена потреба да има некога уз себе била је толико снажна да би, када би се мајка удаљила од ње, Џија вриштала, пузала и преклињала је да остане.
Љубав која се претворила у још једно разочарање
Покушавајући да побегне од усамљености, Џија се окренула алкохолу, таблетама и опијатима. Убрзо јој се учинило да се коначно појавила особа која би могла да јој пружи оно за чим је толико жудела.
Започела је страствену, дивљу и бурну романсу са шминкерком Сенди Линтер. Међутим, веза није потрајала. Линтер ју је оставила, неспремна да се суочи са јавном осудом и могућим последицама по сопствену каријеру.
За Џију је то био још један болан ударац. Баш у том периоду, док је покушавала да се избори са сломљеним срцем, сазнала је да је Вилхелмина Купер, њена заштитница, послодавка и жена коју је доживљавала као другу мајку, умрла од рака плућа.
Остала је без особе која ју је разумела, подржавала и усмеравала. Изгубљена и без чврстог ослонца, све дубље је тонула у зависност, да би на крају постала зависна од хероина.
Дрога јој је уништила каријеру, а околина није реаговала
Зависност је убрзо почела да се одражава на њен посао. Некада професионална и тражена манекенка постајала је непредвидива, каснила је на снимања и улазила у сукобе са људима из своје околине.
Према наводима из прича о њеном животу, људи око ње знали су да дневно користи и до четири кесице хероина, али упркос алармантној ситуацији, помоћ која јој је била неопходна није стигла на време.
Њена популарност ипак није одмах нестала. Џија је и даље била име које је привлачило пажњу, а фотографије на којима је позирала сматране су легендарним. Њена појава имала је нешто што се није могло лако поновити и што је модне часописе чинило препознатљивим.
Ипак, године проведене у зависности оставиле су озбиљне последице. На модну сцену долазиле су млађе, енергичније и здравије манекенке, док је Џија полако губила место које је некада заузимала.
Схватила је да мора нешто да промени и пријавила се у рехабилитациони центар. Покушала је да се врати моделингу, али су је свуда дочекивала затворена врата.
У том тешком периоду, руку јој је пружио пријатељ Франческо Скавуло. Помогао јој је тако што јој је практично поклонио насловницу магазина „Космополитен“. Била је то последња насловница у њеној каријери.
Иако ју је модни свет већ био потиснуо, празнина коју је оставила била је огромна. Џија је чак и тада, уз подршку и прилику, могла поново да покаже због чега је некада била једна од највећих звезда моделинга.
Последња битка: Дијагноза која је променила све
Џија се са 26 година вратила кући у Филаделфију, али и у понор дроге. Запослила се у једној продавници с одећом, али убрзо дала отказ. Почела је да се бави проституцијом, а убрзо је сазнала да болује од АИДС-а након што је завршила у болници због упале плућа.
У јесен 1986. године завршила је у болници након што су је пронашли на улици силовану, а преминула је месец дана након због последица болести.
Џија Каранџи преминула је 18. новембра 1986. године, у само 26. години живота.
За собом је оставила непроцењиво наслеђе у свету моде. Својом појавом, талентом и одбијањем да се уклопи у наметнуте стандарде променила је представу о томе како један супермодел треба да изгледа и понаша се.
Ипак, њен одлазак није добио пажњу какву би многи очекивали од смрти жене која је некада била на врху модне индустрије. Према наводима из прича о њеном животу, вест о њеној смрти није објављена у новинама, а у модном свету за њу се сазнало тек касније.
На њеној сахрани није било представника модне индустрије. Последњи опроштај одржан је у кругу најближе породице и неколико пријатеља.
Иза ње су остале фотографије које су постале део историје моде, али и прича о младој жени која је, упркос лепоти, таленту и слави, читавог живота трагала за нечим што новац и успех нису могли да јој пруже — за љубављу, сигурношћу и осећајем да негде заиста припада.
(Дневно.рс/ ЛепаиСрецна)
БОНУС ВИДЕО:
