Ružica Sokić odrasla je u porodici koja je posle rata prošla kroz teške udarce.
Ružica Sokić ostala je upamćena kao jedna od najvoljenijih glumica domaće scene, žena britkog duha, upečatljivog glasa i ogromnog dara. Ipak, iza njene javne vedrine stajalo je detinjstvo obeleženo teškim porodičnim iskustvima, gubicima i osećajem nesigurnosti koji ju je pratio godinama.
Poticala je iz ugledne porodice, ali su političke i društvene prilike nakon rata potpuno promenile njihov život. Porodici je oduzeta štamparija „Pravda“, dok je njihov trosoban stan podeljen sa drugim ljudima, što je za Ružicu ostalo jedno od najtežih sećanja iz ranih godina.
„U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja“, ispričala je Ružica u intervjuu za Story 2006. godine.
Sudbina njenog oca bila je posebno teška. Nakon nemačke okupacije bio je osuđen na smrt, ali je kasnije oslobođen. Ipak, izgubio je građanska prava, a porodica je nastavila da živi pod velikim pritiskom.
Ružica je više puta govorila da joj je upravo taj period obeležio detinjstvo.
„Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život.“
Karijera joj je bila važnija od majčinstva
Kasnije je ljubav pronašla pored Miroslava Lukića, čoveka sa kojim je provela veliki deo života. Ipak, iako je brak bio ispunjen ljubavlju, Ružica nikada nije postala majka.
O toj odluci govorila je otvoreno i bez ulepšavanja.
„Želja za karijerom je najviše uticala na to da prihvatim činjenicu da nikada neću imati dete. Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja“, ispričala je jednom prilikom.
Iza te odluke, kako je sama govorila, nisu stajali samo posao i ambicija. Detinjstvo puno neizvesnosti i pritiska ostavilo je dubok trag, a sloboda joj je postala jedna od najvažnijih životnih vrednosti.
Sestrića je volela kao sopstveno dete
Iako nije imala decu, majčinsku nežnost pružala je svom sestriću Ivanu Trifunoviću, koji je kasnije, nakon prelaska u islam, postao poznat kao muftija Abdulah Numan.
On je pričao da mu je Ružica bila velika podrška čak i u trenucima kada su drugi članovi porodice teško prihvatali njegov životni izbor.
„Jedino je ona, kad sam se posle godinu i po vratio iz Indije i kada su moji već znali da sam primio islam, prekinula tu mučnu ćutnju. Pozvala me je na ručak i rekla: "Hajde sad ti meni da ispričaš šta si to tamo naučio“. Uvek me je podržavala i brinula o meni kao da sam njeno dete. I ona je volela nas i volela je džamiju i dolazila je ovde. Tako su bar neki delovi moje porodice uspeli da razumeju da su muslimani ljudi, da imaju dušu“, ispričao je Numan.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
