Креаторка ужива у природи
Позната креаторка Верица Ракочевић говорила је о свим благодетима живота ван града, али и о свим породичним радостима које је веселе и дају ветар у леђа.
Прочитајте још: Певачица која је успела да смрша 52 килограма за шест месеци: Довела је линију до савршенства након дуге БОРБЕ (ФОТО)
- Ја сам девојка са села, претерујем, из малог градића на Косову и Метохији, Подујева, али сам више од 60 година становник Београда. Деценијама сам живела у Улици краља Милана и маштала да једнога дана будем у кући у природи. То није било изводљиво док су деца одрастала. Нашла сам кућу из снова, на брдашцету окружену дрвећем. Пре тога сам често боравила у Елениној кући на Авали и осетила све чари ове планине. Нисам возач, али у том периоду сам упознала Вељка, почели смо заједно да живимо, тако да је олакшање било ићи колима до града иако мени није тешко да, када је он на путу, одем таксијем или аутобусом. Не знам колико знате за ружу ветрова која краси Авалу. У мају цела Авала мирише на зову и багрем. Ваздух на Авали лечи, а људи га загађују - рекла је Верица, која каже да јој је природа знатно побољшала здравље, преноси Блиц:
- Без обзира на обавезе, чим се вратим из града већ на капији скидам обућу и остатак дана ходам боса по трави, па моја педикирка муку мучи са мном. Дуго бих вам причала о благодетима, од тог момента када вам босе ноге додирну земљу и извуку сав нагомилани стрес који сте имали у току дана, до тога да у комшилуку имам козје млеко, сир и сурутку, домаћа јаја и органско воће и поврће. Моје јабуке, шљиве и лешници нису никада били додирнути неким хемијским средством. Комшије које су ту у сваком тренутку да вам се нађу у свакој ситуацији. Јутарња кафа и излазак сунца, зрикавци који вас успављују, све то је побољшало моје физичко и ментално здравље.
Верица је позната у комшилуку по сакупљању смећа.
- “Авала Греен” је покренуо мој драги комшија Љуба и његови другари и радо сам се прикључила јер је борба за очување животне околине одувек била мој избор. С једне локације уклоњено је 27 тона пластике, фотеља, тепиха и још много невероватних ствари и то све на путу који води у ловиште. Узалуд су стајале табле упозорења све док коначно нису постављене камере - истакла је Верица, која сматра да нашем менталитету не би помогла ни едукација.
- Можете причати колико хоћете народу који нема свест о томе. Ми смо народ кога само ако удариш по џепу реагује, зато да могу, увела бих драконске казне за те злочинце над природом. Скоро је у мојој улици човек посекао цело брдо шуме старе више од 100 година. Продаће дрва која ће ложењем загадити већ осиромашену природу за велике количине кисеоника. Ту ће после неко саградити виле са базеном за викендице, а онда ће по повратку у своје луксузне станове у граду, бацати кроз прозоре аутомобила накупљено смеће. То смо ми нажалост - додала је разочарано.
Чини се да је и Вељко доста утицао на њу, макар када је камповање у питању.
- Привикавање на кампер, ма како удобан био, било је признајем тешко, али сам на крају упала у клопку да не могу без тог вида одмора. Вељко се разликује од мене у том смислу што се не нервира толико због људског немара. Он полуди од мене док током шетње која је наш ритуал звоцам о злим људима који загађују и секу шуме. Он мисли да сам луда што са рукавицама и великим џаком скупљам све бачено на улицу од моје капије до изласка на главни пут, а ја сматрам, да ће неко следити мој пример ако ме пет пута види да то радим, или да ће барем, када покуша да баци боцу или кесу, осетити мало стида. Вељко мисли да ће неко баш у инат следећи пут бацити две кесе. Можда је у праву - истиче Верица.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
