Познат по свом аутентичном, опуштеном глумачком стилу Гари Купер је био једна од, ако не и најпознатија филмска звезда средине 1900-их. Током своје 36-годишње каријере, холивудски срцеломац је успео да остави поприличан утисак, не само на екрану, вец́ и иза кулиса.
Рођен као Френк Купер, глумац је одрастао на фарми у Хелени у Монтани, где су он и његов старији брат Артур научили да јашу коње, лове и пецају од свог оца, Чарлса Купера ранчера који је постао судија Врховног суда.
Иако је будуц́и глумац почео да студира уметност на колеџу Гриннел у Ајови, на крају је одустао и упутио се у Лос Анђелес, што ц́е драматично променити ток његовог живота...
Године 1925. Купер је започео каријеру каскадера и статисте у немим западњачким филмовима као што су Громогласно крдо, Меса дивљег коња и Траил Ридер. Наравно, чињеница да је вец́ био вешт коњаник и бивши каубој из стварног живота била је предност за амбициозног глумца.
Међутим, Купер је сматрао да је каскадерски рад „тврд и окрутан“ и за њега и за коње. Очајнички је желео напредовати у индустрији и добити глумачке улоге, па је будуц́а легенда направила план...
У нади да ц́е добити глумачке улоге, Купер је платио филмски тест и ангажовао режисера Нан Колинс као свог агента – она је била та која му је предложила да промени име у „Гери“ по њеном родном граду Герију у Индијани.
Ствар је у томе што је у то време име „Гери“ било име које буквално нико други није имао – наравно, све се променило за само неколико година.
Коначно, сада „Гери“ Купер је почео да добија заслужне улоге које су бившем каскадеру и статисту омогуц́иле дуже време на екрану, као на пример у филму Трикови из 1925, где је играо главног антагонисту филма, или у филму Лигхтнин’ Винс из 1926.
До јуна те године, Купер је потписао уговор са Самјуелом Голдвин продукцијом и играо је као споредни лик у филму Победа Барбаре Ворт, који је доживео велики успех. Критичари су се посебно дивили Куперовом „аутентичном“ приказу каубоја, називајуц́и га „будуц́ом звездом“.
Убрзо након потписивања новог петогодишњег уговора са Парамоунт Пицтурес, глумац у успону укрстио се са легендом немог филма, Кларом Боу. Када је глумица приметила Купера у студију, инсистирала је да он буде ангажован у њеном надолазец́ем филму, Ит – који је од њега направио звезду, а од њих двоје пар.
Усред њиховог кратког, али интензивног дружења, Боу је свом тајном дечку наместила прве главне улоге, у филмовима Деца развода и Крила – од којих је последњи донео Куперу статус срцеломца и огромну пажњу обожавалаца.
Године 1929, када су снимали Песму о вуку са Лупе Велез, страст на екрану између две звезде наставила се иза кулиса, што је на крају резултирало двогодишњом везом.
Међутим, док је још био са овом глумицом рођеном у Мексику, Купер је имао потешкоц́а да остане веран. Ово је било посебно очигледно након што је достигао једну велику прекретницу у својој каријери која ц́е на крају довести звезду до озбиљне славе...
Касније те године, Куперова каријера је скочила на потпуно нови ниво. Глумац је још једном заслужио похвале за улогу херојског, али стидљивог каубоја. За разлику од неких звезда немог филма које су имале потешкоц́а у преласку на звук, Купер је био природан са својим „дубоким и јасним” и „пријатно извученим” гласом.
Купер је тек након тога постао популарнији и наставио да глуми у још неколико вестерна и ратних драма као што су Само храбри, Човек из Вајоминга и Спојлери.
Године 1930, Купер је глумио мрзовољног легионара у филму "Мароко" Јозефа фон Штернберга, који је био прва америчка улога немачке старлете Марлен Дитрих. На сету су се појавиле тензије између Купера и Штернберга након што је глумац оптужио аустријског редитеља да га је снимао у пасивним позицијама.
Међутим, то није спречило Купера да добије похвале за „један од најбољих наступа“ у каријери, и да покуша да се још једном приближи својој колегиници…
Док је Купер још био са Лупе Велез, привукла га је Дитрих и започели су аферу иза леђа његове девојке. Међутим, није прошло много времена док Велез није почела да примец́ује нешто сумњиво, инсистирајуц́и на томе да мора стално да буде на снимању са својим мушкарцем.
Штампа је доживела процват због ривалства између ове две супарнице, често приказујуц́и Велез као изузетно љубоморну и превише заштитнички настројену... што је могло бити тачно с обзиром на то да је она једном пуцала на њега...
У бесу, је наводно покушала да упуца Купера док се укрцавао на воз за Чикаго. Срец́ом је промашила. Нажалост, изгледало је као да Купер још увек није научио лекцију о падовима приликом забављања са колегиницама, и започео је бурну аферу са Керол Ломбард док је снимао филм из 1931.
Глумац је на плавокосу филмску звезду оставио толики утисак да је касније свом супругу Кларку Гејблу рекла да је имала много боља интимна искуства са Купером него са њим.
За то време, чак се шушкало да је Купер имао везу са другим мушкарцем. Док се виђао са Кларом Боу и Лупе Велез, делио је куц́у повремено са колегом глумцем Андерсоном Лолером.
Велез је једном рекла пријатељици Хеди Хопер да је сумњичава да Купер има аферу са глумцем, јер би нањушила мирис Лолерове колоњске воде кад год би се Купер вратио куц́и након њиховог дружења.
Глумцу су непрестане улоге и суочавање са мега славом на крају утицали на то да се осец́ао усамљено, изоловано и депресивно. Тако је одлучио да проведе годину дана у иностранству у Италији, од 1931. до 1932. Док је био тамо, нашао се у још једној романтичној вези, овога пута са грофицом рођеном у Америци Дороти ди Фрасо, која је била удата за важног италијана.
Вец́ину својих дана проводио је у њеној гламурозној вили Мадама у Риму, где би љубавници пијуцкали старо вино и заједно посец́ивали италијанске музеје и галерије. Чак су одлетели у Африку на десетонедељни сафари.
Вратио се након годину дана романсе у иностранству, осец́ајуц́и се одморно и подмлађено. Вратио се на посао, пристајуц́и да снима два филма годишње са Парамоунтом за 4.000 долара недељно.
Годину дана касније, упознао је 20-годишњу њујоршку дебитантицу Веронику Балфе током ускршње забаве. Пар се повезао због заједничке љубави према природи уживајуц́и у спортовима попут јахања, скијања и гађања. Дана 15. децембра 1933, њих двоје су се дискретно венчали у куц́и Балфине мајке у Парк Авенији.
Чинило се да је брак позитивно утицао на филмску звезду, Купер се окренуо од својих прошлих индискреција и фокусирао се на брачни живот. 15. септембра 1937. Балфе им је родила ц́ерку Марију. Глумац се показао као стрпљив и брижан отац, учец́и Марију како да вози бицикл, скија, игра тенис и јаше коње.
Породица која воли спорт често је заједно одлазила на одмор, путујуц́и у Европу. Све је изгледало савршено, а Купер је остао веран својој жени, односно до лета 1942.
Док је 1942. снимао За кога звоно звони, Купер се заљубио у своју колегиницу Ингрид Бергман, познату по улози у Казабланки. Успели су да своју забрањену љубав чувају у тајности читаву годину.
Своју тајну романсу су привели крају 1943. године, након што су завршили снимање за свој други заједнички филм, Саратога Трунк.
Нажалост, Куперов однос са Бергманом није био једини пут када је био неверан својој жени. Године 1948, након што је завршио рад на Фоунтаинхеад-у, састао се са својом младом колегиницом у филму, Патришом Нил.
Занимљиво је да глумац у почетку није био толико импресиониран Патришом, па је чак рекао режисеру Кингу Видору да не верује да је она добра за филм. Наравно, све се променило након што су почели да раде заједно, када су се између њих појавиле варнице које су подстакле ванбрачну везу.
Једна ствар коју је Купер савладао током година, поред својих глумачких вештина, била је како одржати везу дискретном. На његову несрец́у, то није био случај са Ниловом, а гласине о његовој неверности убрзо су се прошириле широм Холивуда.
На крају је својој супрузи признао не само да су гласине тачне, вец́ и да је заљубљен у своју бившу колегиницу, коју је месецима виђао иза њених леђа. Иако Купер није тражио развод, он и Балфе су се ипак законски раздвојили у мају 1951. године – због чега ц́е ускоро пожалити…
У року од неколико месеци, Куперов однос са Ниловом показао се као турбулентан неред. Нил је убрзо открио да је остала трудна, али да ју је он приморао да то прекине. Глумица је такође тврдила да је филмска звезда постала агресивна према њој након што је сазнао да је отишла на састанак са Кирком Дагласом.
У овом тренутку није било повратка за контроверзни пар, а Нил је на крају раскинула са њим – иако је покушала да му се врати и убрзо након тога је била одбијена, што ју је довело до сломљеног срца.
Усред читаве драме, Купер је глумио у ономе што је вероватно била једна од његових најважнијих улога, као шериф у пензији који је одлучан да спасе свој град од одметника у Хигх Ноон 1952. Куперов наступ добио је ентузијастичне критике и Оскара за најбољег глумца (његова друга након победе за наредника Јорка 1942.)
Млада Грејс Кели играла је његову жену у својој првој великој улози, а њихова хемија на екрану се наставила иза кулиса, упркос њиховој 28-годишњој старосној разлици. Нилова је био толико повређена када је чула за његову нову аферу, да је доживела нервни слом и напустила Холивуд.
У овом тренутку, изгледало је као да је изгубљена свака нада када је у питању неверни Купер који је почео да поправља ствари са својом бившом женом. Глумац се вратио у дом своје жене и ц́ерке, одлучан да исправи ствари.
До фебруара 1954. године, након што је доказао лојалност породици, Купер и Балф су прекинули развод и званично се поново окупили радујући се будуц́ности.
Нови и побољшани Купер пратио је своју жену и ц́ерку, које су обе биле побожне католкиње, на путовању у Рим где су ишли да виде Папу.
Путовање је инспирисало глумца да размисли о својим прошлим грешкама и сумњивом понашању, и почео је да постаје религиознији – често посец́ује цркву са својом породицом и добија менторство од њиховог свештеника, који је звезди понудио духовно вођство. После месеци учења, Купер се крстио у пролец́е 1959. пред малом групом породице и пријатеља.
У априлу 1960. године, Куперу је дијагностикован рак простате. Након операције, глумац је сазнао да умире - нешто што је одлучио да скрива од свих осим од своје породице и пријатеља.
Након што је блиски пријатељ Џејмс Стјуарт отишао да прими Куперовог трец́ег Оскара, почасну награду за животно дело, одржао је у сузама говор рекавши како су сви „поносни“ на њега. Следец́ег дана прошириле су се вести о Куперовој тешкој болести и он је преминуо 13. маја 1961, само шест дана након свог 60. рођендана.
Иако је остао у браку са Балф до дана када је умро, убрзо је изашло на видело да постоји још једна жена са којом је Купер имао аферу. Холивудска костимографкиња позната као Ирене Ленц тврдила је да је касније у животу била у вези са глумцем.
Само годину дана након што је преминуо 1962. године, она је себи одузела живот скочивши из зграде. Према глумици Дорис Деј, Ирен је била схрвана након вести о глумчевој смрти и рекла је својој пријатељици да је он „једини мушкарац којег је икада волела“.
Гери Купер био изузетан глумац чији је таленат одушевио генерације љубитеља филма. Неке од највец́их холивудских звезда данашњице одале су почаст Куперу и његовом препознатљивом присуству на екрану.
У ствари, Гери Купер је био толико добар глумац да га је једна од многих незаборавних представа довела до тога да га ФБИ накратко истражи, у бизарној причи која је тек недавно изашла на видело.
Говоримо о његовој улози у филму По коме звоно звони, објављеном 1943. Он игра Роберта Џордана, америчког стручњака за експлозиве који се бори у Шпанском грађанском рату против фашиста (и који се заљубљује у младог герилца). борац у процесу).
Очигледно, Куперов наступ у филму био је толико импресиван да су комунистичке новине у Рио де Жанеиру у Бразилу одлучиле да искористе његов имиџ да помогну својој ствари.
Новине су објавиле причу у којој се тврди да је Купер одржао узбудљив говор о свом дивљењу комунизму. Ово је навело ФБИ да заправо контактира своје људе у Филаделфији како би истражио да ли Гери Купер заиста одржава комунистичке скупове у Америци, и направио је извештај од 27 страница.
Без обзира на његово приземно држање, глумац је током свог боравка у Холивуду зарадио велике паре и знао је како да их потроши. Био је поносни власник Бентлија, као и три куц́е.
Како је време истекло због његове болести, Куперова каријера није могла да траје још дуго. Његов последњи филм је био 1961. Крими трилер је био тежак за снимање за филмску звезду, која је морала да прави много пауза у продукцији да би се опоравила.
Током снимања, Купер је морао да стане и удахне из резервоара са кисеоником како би му помогао да прође кроз сцене. Нажалост, последњи Куперов филм означен је као пропаст, и веома је лоше прошао на благајнама.
Увек је остао веома мршав током година, али је волео храну. Купер је наводно свакодневно јео 12 јаја, неколико векни хлеба, неколико свињских котлета и тањир сланине.
БОНУС ВИДЕО:
