Ивана Миличевић, глумица позната по улози у "Чарима", остварила је успешну каријеру у Холивуду, упркос личним трагедијама.
Ивана Миличевић једна је од глумица пореклом са простора бивше Југославије која је успела да изгради каријеру у Америци.
Рођена је 26. априла 1974. године у Сарајеву, у породици босанских Хрвата. Животни пут њене породице нагло се променио када је Ивана имала само пет година — одлучили су да напусте домовину и започну нов живот у Сједињеним Америчким Државама, тачније у Детроиту.
Пре него што је открила свет глуме, Ивана је била изузетно активна на сцени кроз плес и моделинг. Своје прве наступе пред публиком забележила је као чланица дечје плесне групе "Троy Кидс он тхе Блоцк". Током средње школе, активно је радила као модел. Због упечатљивих црта лица и невероватне сличности са светски познатим бразилским супермоделом Жизел Бундшен, медији су је касније прозвали "Босанска Жизел".
Одрастала је уз двојицу млађе браће Томислава, који ће касније постати познат јавности као дугогодишњи гитариста рок састава "30 Сецондс то Марс", и Филипа. Након што је 1992. године матурирала и добила америчко држављанство, Ивана доноси храбру одлуку да се пресели у Лос Анђелес и у потпуности посвети глумачком позиву.
Пробој у Холивуду
Свој деби на великом платну, Ивана је остварила 1996. године, када је добила мању улогу у култном филму "Џери Мегвајер", поред Тома Круза. Ова кратка улога отворила јој је врата за бројне телевизијске пројекте крајем деведесетих година.
Гледаоци су имали прилику да је виде у епизодним улогама у неким од најгледанијих серија тог времена, као што су ситкоми "Дадиља" и "Сајнфелд" (Сеинфелд, 1997), те тинејџерска драма "Фелисити" (Фелицитy, 1998–1999). На самом крају миленијума, 1998. године, забележила је улогу у напетом политичком трилеру "Државни непријатељ" (Енемy оф тхе Стате).
Почетак новог века донео јој је стални ангажман у ХБО-овој хумористичкој серији "Тхе Минд оф тхе Марриед Ман", али и упечатљива филмска остварења. Глумила је у романтичним комедијама Заљубљени до ушију (Хеад овер Хеелс, 2001) као Рокана, и "Доле љубав" (Доwн wитх Лове, 2003) у улози Керолајн.
Уследиле су улоге у светским биоскопским хитовима "Небо боје ваниле", божићном класику "У ствари љубав" и романтичној драми "Као у рају".
Паралелно је гостовала у популарним серијама попут "Бафи, убица вампира", "Пријатељи" и "Чари", где је тумачила лик Мист. Њен визуелни идентитет и харизма донели су јој 2002. године насловну страну престижног магазина Папер, као и главну улогу у музичком споту за хит "И Неед Yоу" латино звезде Марка Ентонија.
Статус Бондове девојке
Прекретница која јој је осигурала место у историји кинематографије догодила се 2006. године. Ивана је добила улогу опасне Валенке у филму "Казино Ројал", чиме је званично постала део престижног клуба Бондових девојака у првом филму у којем је тајног агента 007 тумачио Данијел Крејг. Исте године, глумила је у акционом трилеру "Трчи и не осврћи се" и серији Лове Монкеy.
У наредним годинама, њен глумачки портфолио постао је још разноврснији. Остварила је запажену улогу Лене у хит серији "Ружна Бети", а гостовала је и у серијама "Чак", "Хаус" и "Гурање радаћа". Такође је забележила запажену епизодну ролу у серији "Чудаци".
Глумила је у филмовима "Лажна заштита" и "Који је твој број?". Почетком 2011. године, успешно је наступала на позоришним даскама у Лос Анђелесу.
Позајмила је глас и изглед лику совјетске официрке Даше Федорович у планетарно популарним стратешким видео-играма Цомманд & Цонqуер: Ред Алерт 3 (2008) и Цомманд & Цонqуер Ред Алерт 3: Уприсинг (2009).
Златно доба на телевизији и повратак коренима
Посебно емотиван професионални тренутак за њу била је улога Аријане Демачи у последњој сезони акционе серије Узвратни ударац (Стрике Бацк: Вендетта, 2020). Овај пројекат се једним делом снимао у Загребу, што јој је омогућило да сарађује са глумцем Гораном Богданом. То је уједно био и њен први професионални повратак на просторе бивше Југославије.
"Након што сам родила сина Феникса, намеравала сам да кратко предахнем од глуме да бих се посветила породици. Али понуду да снимам у Хрватској нисам могла да одбијем. Чак сам се и посвађала са супругом јер је план био да имамо лето за себе, а не да ја све време радим. На крају је ипак схватио колико ми значи да снимам у Загребу и да то није само уобичајен посао", рекла је Ивана Милићевић за "Глорију. хр", 2020. године.
Приватни живот и породична трагедија
Ивана Миличевић је свог супруга, ирског продуцента Педија Хогана, упознала када је имала само 19 година, а он је од ње старији 11 година. Њихова љубав крунисана је несвакидашњим венчањем 29. децембра 2018. године, када су брачне завете разменили на броду у Мајамију.
Породичну срећу уздрмала је незамислива трагедија када је Иванин млађи брат Филип изненада преминуо услед срчане анеуризме. Међутим, усред најмрачнијих тренутака, Ивана је сазнала да је у другом стању у својој 43. години.
"Откако имам сина, знам да нема веће трагедије од тога да мајка изгуби дијете. За све нас био је то страшан шок, али мами је било најтеже. Мене је изукло то што сам убрзо након братовљеве смрти сазнала да сам трудна. Када сам први пут отишла лекару, питала сам га шта мисли када је мој син зачет, а он ми је одговорио — седмог августа, баш на дан када је Филип умро. Схватила сам то као поруку, мали братовљев дар са неба како бисмо лакше поднели тугу због његовог одласка. Зато сам сину дала име Феникс као симбол новог животног циклуса", испричала је она.
Сина Феникса Џедаја Хогана родила је 14. априла 2018. године, у својој 44. години. Истакла је да јој је мајчинство донело највећу животну промену и да је изузетно захвална на сваком тренутку са њим, свесна да је њена бака имала само годину дана више него она када се Ивана родила.
Нераскидива веза са Балканом
Ивана је годинама тренирала борилачке вештине, што јој је помогло у физички захтевним улогама, мада је након рођења сина прилагодила животни ритам породици. Себе описује као изузетно срчану и самоуверену жену која се не плаши да покаже своју женственост.
"Мушкарци су ме се увек плашили... шалим се. Нисам слабашна особа, висока сам и доста спретна, али моја највећа снага долази изнутра. Срчана сам и знам да се изборим за себе па се не бојим да покажем своју женственост и мушкарци немају зашто да се боје мене", испричала је Ивана.
Иако деценијама гради живот преко океана, њена емотивна спона са Балканом и родним крајем никада није ослабила. У слободно време радо слуша музику са ових простора, а детињство јој је нераскидиво повезано са песмама Здравка Чолића које су слушали њени родитељи. Када год посети регион, Ивана избегава клубове са модерном, западњачком музиком.
Уместо тога, бира места где се слушају домаћи народњаци, истичући да је уз њих увек најбољи провод. Такође, гаји велику наклоност према Сплитском фестивалу и са поносом истиче да напамет зна све фестивалске нумере из 1998. године.
(Нова/Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
