Легенда српског глумишта Марко Николић, свима највољенији као Гига Моравац, родио се на данашњи дан 1946. године.
На данашњи дан 1946. године рођен је легендарни глумац Марко Николић. У својој богатој каријери остварио је више од 90 рола у телевизијским серијама и филмовима, али и бројне роле на даскама које живот значе.
Детињство и млади дани
Глуму је дипломирао у Београду на Факултету драмских уметности, а у срца публике Марко Николић заувек се уселио га Гига Моравац у серији "Бољи живот", а у раној младости бавио се кошарком, фудбалом и бициклизомом. Ипак, одлучио је да његов животни пут буде глума.
- У Краљеву, где сам се родио и одрастао, кувала је мајка Лепосава Николић колико је стизала, јер је имала гомилу обавеза. Радила је као глумица и учитељица. Правила је углавном српска јела, а будући да је била пореклом из Сомбора, радо је спремала и војвођанске специјалитете, причао је глумац па наставио:
- Памтим њене шуфнудле, које су могле бити предјело ако су биле слане или класичан десерт. Ми смо их углавном јели као предјело. За Ускрс смо обавезно имали ђеврек, ни налик овом турском који се данас нуди. Тај стари био је од меког, лаганог теста, другачијег укуса и наранџасте боје. Мене је занимало како се праве ствари, бицикл и кола, па и храна - испричао је у једном од интервјуа, преноси Стил.
Љубавни живот
Глумац је преминуо у 73. години, а иза себе је оставио и три велике љубави.
- На пример, замишљен си и гледаш у једну тачку, а оне се питају шта ли га мучи, мора да је сав испуњен духовностима кад је тако дубок и уме да пати. Биле су то неке фолиранције, а сад је остало да се дивим женској лепоти и да не жалим за својом младошћу - говорио је.
И патио је. Биле су то тешке љубавне муке.
- Кад је реч о духовности и правој, искреној љубави, нисам бирао. Није било битно да ли је позната или непозната личност, да ли је уметница или спортисткиња, да ли је висока, ниска, мршава, дебела. Кад ми се нешто свиди у њој, могло је њих петсто да ми скрене пажњу како нисам нормалан, не би вредело, јер ја сам себи нашао нешто што ми је интересантно. Не знам да ли на жалост или на срећу, али три пута сам се женио и имам троје дивне деце из та три брака. Не могу да кажем како ми је жао што нисам имао десет жена и десеторо деце, било би превише, открио је својевремено.
Наследници
Међу његовом децом је и глумица Мина Николић коју смо гледали у "Ургентном центру". Када се пре неколико година сазнало да је она наследница барда нашег глумишта, Гига Моравац, како су Марка Николића звали по његовој улози у "Бољем животу", није се устручавао да каже следеће:
- Кад сам видео да деца мојих колега Тање и Мише играју њих кад су били млади, помислио сам да би и моја ћерка као студент глуме могла да се укључи. Међутим, ја играм деду Душана који нема деце и било ми је криво због тога. И кад се филм увелико снимао, питао сам редитеља ко игра медицинску сестру, а он ће мени: “Ма, наћи ћемо”. Тада сам му рекао: “Ма немој да тражиш, имам ћерку која је студент треће године глуме.” Желео сам да види како изгледа прави филм, а не само они њени студентски које је снимала. Играла је у “Ургентном центру”, али толико да је баба није ни видела јер се у том трену закашљала или брисала наочари. Желео сам да ради са глумцима о којима је маштала. То сам иницирао, али нико се није бунио, а и зашто би кад је нормално да отац глумац подржи ћерку глумицу. Па и сваки хирург би свом сину хирургу дао да оперише, био је искрен и реалан као и увек, и у улогама и и у животу.
О свом животу Марко је овако говорио:
- Кад бих почео да размишљам, све би се, што каже мој омиљени Оливер Драгојевић, свело на то да кад скупиш шта је било, цели живот у једну песму стане. Е мени се сада тако чини. За чим да жалим? Више бих провео времена набрајајући за чим да жалим него што сам уопште провео живота, јер сам изузетно љубопитљив и заинтересован за све живо на свету.
Био је велики боем, па је и последњи динар знао да остави у кафани.
Борба са болешћу
Глумац се борио са опаком болешћу, у тој борби доста му је помагао пас Ниџа. Негде не пола пута те борбе, када се болест повукла, рекао је:
- Не могу да кажем како ми је ово други живот. Лепо је што сам то одложио, а свестан сам да је ово само одлагање. Кад испред неког укочи аутомобил на пет центиметара, то је само одлагање до биолошке смрти.
На питање да ли се плаши болести, овако је одговарао:
- Изузетно, преживео сам то што сам преживео и био на самој ивици живота. И то је страшно. Можете да замислите колики је то страх када од њега више не пијем, не пушим, не једем месо. Био сам сладокусац који је себи спремао храну, а данас такође спремам, али оно што морам да једем.
Доследан
До последњег дана остао је веран себи, а једном приликом је открио и да је градским превозом ишао на хемиотерапије.
- Навикао сам на градски превоз, ја сам стара муштерија још од студентских дана. Једном сам ушао у пун аутобус, код Славије, у ствари баш кад онкологије, једва сам се угурао на последњу платформу. Ту је стајао један грмаљ, окренуо се и када ме је угледао питао: Да дижем ја неког? Ајде бре мајмуни - испричао је пред камерама Ексклузива на Првој ТВ.
Драмски уметник сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
