· · Коментара: 0
Бреда Моделло 30

НАЈЛОШИЈИ ПУШКОМИТРАЉЕЗ свих времена (ФОТО)

Пре 90 година као формацијски пушкомитраљез једне армије која је имала огромне амбиције и снажну оружарску индустрију, усвојено је лако одељенско оружје измењиве цеви, калибра 6,5x52 мм Каркано

1598861917_breda.jpg
бреда - фото: депоситпхото

После завршетка Првог светског рата Италија се сврставала у силе победнице и на крилима тог елана се приступило развијању више конструкција стрељачког наоружања. Фабрика “Бреда” је током претходног рата правила тешке митраљезе Модел 1914 калибра 6,5x52 мм Каркано, па је логично било да се већ средином двадесетих година прошлог века осмисли и понуди нешто ново и модерно. 

Прочитајте још: Већ само име легендарног произвођача - МАУСЕР, говори да је у питању изузетно оружје (ФОТО)

Армијски врх је одобрио решење фабрике “Бреда” Моделло 30 у тадашњем официјалном калибру 6,5x52 мм, фото: Бреда

Пушкомитраљези Мадсен, Луис и Шоша отворили су сасвим ново поглавље у ратовању тог доба, па су у међуратном периоду све војске трагале за што успешнијом верзијом за своје потребе. Управо тих година настали су одлични чехословачки ЗБ Вз. 26, једноставни совјетски ДП27, потом нешто лошији француски ФМ24/29, Американци су свој БАР прилагодили да добије улогу као ПМ, док су Немци стрпљиво чекали “својих пет минута”. 

Конструкторске заблуде и грешке 

Од земаља које су имале освајачке амбиције, једино је Јапан усвојио потпуно ирационално осмишљен и визуелно накарадни пушкомитраљез Тyпе 11. Очекивало се да италијанско решење буде у складу са реномеом вековне оружарске велесиле, али резултат је био велико разочарање за све познаваоце материје. Армијски врх је одобрио решење фабрике “Социета Италиана Ернесто Бреда” названо Фуциле Митраглиаторе Бреда моделло 30 у тадашњем официјалном калибру 6,5x52 мм. 

Злосрећно решење пумпице за уљење муниције је било узрок многобројних застоја, фото: Бреда

Тражен је пушкомитраљез масе око десет килограма (како би њиме могао да управља један послужилац), довољне ватрене моћи да представља примарно аутоматско оружје на нивоу одељења или вода, с могућности да пођеднако успешно послужи као дефанзивно оруђе са утврђеног положаја или приликом маневра у нападу. 

Цена “оригиналности” 

Из потпуно необјашњивих разлога, одабран је принцип кратког трзаја цеви која је задњим крајем ослоњена на својеврсни масивни преносни прстен. Уместо да затварач има сопствени носач, он је унутар сандука оружја склопљен са описаним прстеном, те се после испаљивања сваког хица цев помера уназад са све прстеном који ротира и тако ослобађа затварач да крене унатраг и одради процес уноса новог метка из магацина. 

ПМ Бреда 30 је био заштитни знак италијанске војске у Другом светском рату, фото: депоситпхото

Уз мало измена, цео систем се могао променити са неупоредиво једноставнијим ротационим затварачем који има свој носач, али је по свој прилици неко у “Бреди” хтео да буде оригиналан, а војни ауторитети нису схватали какве проблеме ће донети таква одлука. 

Дуга листа промашаја 

Осим ове основне мањкавости механизма, следи подужа листа осталих конструкторских грешака. Одабиром принципа дејства из предњег положаја затварача, пушкомитраљез Бреда 30 је морао имати ниску каденцу како би се спречили прегрејавање и неминовни застоји који произилазе када се таквим оружјем испали иоле већа количина муниције бржом паљбом. 

Оригинална упутства су налагала да се цев мења на сваких 150-200 испаљених метака, али још током првих трупних тестирања се увидело како то неће бити једноставан поступак. Јер, услед изостанка примарне екстракције испаљених чаура и одабира да се тај процес обавља дејством снажних опруга – резултирало је са превише застоја. Осим тога, цеви су се брзо прегревале и забележено је мноштво случајева такозваног кувања метка који је тек уведен у лежиште унутар цеви. Ово је изузетно опасна појава која неретко резултира нехотичним опаљењем и неконтролисаним хицем у виду “пријатељске паљбе”. 

Решење које то није 

У жељи да буду оригинални, инжењери из “Бреде” су закомпликовали механизам, фото: Бреда

Решење је покушало да се нађе на најлошији начин, па је уграђена необична пумпица која је требало да прскањем науљи сваки метак пред увођење у цев. Такав додатак је још више усложио ионако компликовани механизам, а општа силуета и ергономија делују као да је некакав приучени оружар провизорно склопио делове који су му били при руци. Истини за вољу, јапански Тyпе 11 је изгледао као да га је дизајнирала особа под дејством психоактивних супстанци, али је барем систем био проверени Хочкис (упркос чудном пријему муниције) и из њега су развијене касније успешније конструкције. 

Бреда Моделло 30 се у самом старту своје “службене каријере” током операција у Абисинији изузетно слабо исказао, јер се пустињски песак у комбинацији са гарежи од сагорелог барута лепио на науљене делове механизма и узроковао многобројне застоје. У старту се катастрофално лошим показао примењени систем пријема муниције из бочно постављеног магацина који се пунио рамовима капацитета 20 метака. 

Мегаломанско наоружавање 

Монтирањем на постоље код верзије 5Ц није се побољшала употребиљивост,  фото: Бреда

Да би се напунило оружје, било је неопходно деблокирати магацин, потом га преклопити ка напред како би се убацио рам од месинга (касније од челика), затим би се он морао повући уназад, а муниција би остала унутар магацина. За све наведено, приде преклапање магацина у борбени положај и репетирање ради увођења метка у цев, обично је било потредно и до два пута више времена него када се манипулацијом неким другим моделом пушкомитраљеза промени загрејана цев и убаци нови оквир или реденик. 

Други светски рат се распламсао и италијанска војска се нашла на бојиштима различитих карактеристика, попут Северне Африке, Балкана и Источног фронта. У зависно од прилика и особености, ПМ Бреда је патио од застоја узрокованих прашином, блатом или ниским температурама када се мазиво ледило. Међу војницима је кружила горка анегдота како је отвор на магацину предвиђен како би стрелац могао да осмотри количину прљавштине која је упала унутра, а не колико је преостало метака. Документовано је како су се корисници жалили на честа оштећења самог магацина, услед чега је оружје постајало неупотребљиво јер није било предвиђено да се носи резервни. Заиста, нема краја чуђењу како се уопште дошло да идеје да је пуњење рамовима бољи избор од измењивог оквира. 

Неуобичајена формацијска структура 

Треба имати на уму да је Италија по више основа потпуно неспремна ушла у највећи светски оружани сукоб свих времена, насупрот Мусолинијевим мегаломанским претензијама да створи ново Римско царство колонијалним освајањима. На страну строго технички аспект опремљености трупа, борбени морал је обично био на најнижем могућем нивоу, а на то се надовезала неуобичајена формацијска структура основних јединица. Наиме, пешадијски вод се почетком рата састојао од две групе увећаног бројног састава и са по два одељења, од којих је једно имало само стрелце наоружане репетиркама Каркано, док је друго по правилу требало да има два пушкомитраљеза Бреда 30.  

Никоме није јасно зашто је примењен систем пријема муниције из бочно постављеног магацина који се пунио рамовима капацитета 20 метака, фото: Бреда

Тешки митраљез или предаја 

Узевши у обзир хроничну неопремљеност и недостатак наоружања, у пракси је најчешће то био само један примерак. Формација се временом мењала, па је тако било случајева да свако одељење има свој пушкомитраљез (понекада и по два). Дешавало се да је било пешадијских чета са по шест ПМ Бреда 30, али и са двоструко већим бројем. Италијани су се током рата једино успешно борили са утврђених одбрамбених положаја уздајући се у дејство тешких митраљеза, минобацача и артиљерије. Чим би ступили у блиски контакт или изашли из заклона - углавном би истакли беле заставе или се уздали у брзе ноге. 

Тестирање и увид у аномалије 

У литератури се могу пронаћи свакакви подаци о овом оружју, са назнаком да многи новијег типа уопште нису истинити. На пример, сачувана је информација како је до 1940. године произведено око 30.000 примерака овог оружја, а потом је по принципима преписивања на много места погрешно наведено како је то била укупна количина. 

Изглед цеви Бреде 30, са и без разбијача бљеска,  фото: Бреда

Истине ради, у италијанским оружаним снагама је током Другог светског рата служило више од 3.500.000 људи, за чије опремање је било неопходно обезбедити знатну количину пушкомитраљеза, неупоредиво више од поменутих тридесет хиљада. Осим наведене нетачне информације, неки западни аутори наводе како је Бреда у калибру 6,5x52 мм била врло непрецизно оружје јер се предњи нишан налазио на горњој површини облоге цеви а не на њој. Према њиховим речима, то је узроковало појаву да се после сваке промене цеви морала вршити реглажа нишана јер се мењала тачка погодака. О тим тврдњама не вреди трошити речи, јер је иста ситуација и са прослављеним МГ42, а нико се није жалио на његову непрецизност услед замене цеви. 

Калибар није крив за непоузданост  

У исти кош се могу ставити и закључци како је јунак наше приче био слабо ефикасан у свој основној улози услед нејаког калибра 6,5x52 мм Каркано. За време Другог светског рата, Јапан је користио своје ПМ Тyпе и Тyпе 96 у калибру 6,5x50 мм Арисака у најжешћим борбама на Пацифику, додуше уз новији Тyпе 99 у снажнијем калибру 7,7x58 мм Арисака. Сетимо се и холандских Луиса у калибру 6,5x53 ммР (које су Немци испоручили снагама Недићеве Србије) и грчког Хотцхкисс-а 6,5x54 мм Маннлицхер-Сцхонауер, све су то били помало застарели модели, али прилично поуздани. Бреда Моделло 30 то није била, чак и када је известан број примерака израђен у јачем калибру 7,35x51 мм. 

Просипање муниције из магацина 

Једноставно, ништа код овог оружја није било добро осмишљено. Осим свих описаних мањкавости, забележили смо још једну када смо испробали добро очувани примерак овог оружја муницијом новије производње ужичког "Првог партизана" са ФМЈ зрном масе девет грама. Сваког пута када тестирамо неко наоружање које је намењено војној употреби (или је некада то било) имамо обичај да симулирамо застој и поступак његовог отклањања. 

Одабиром принципа дејства из предњег положаја затварача, пушкомитраљез Бреда 30 је морао имати ниску каденцу како би се спречило прегрејавање, фото: депоситпхото

После неколико испаљених хитаца, циљно смо заглавили један метак кретањем затварача и применили уобичајени поступак: закочити оружје, цев усмерити у безбедном смеру, испразнити оквир или магацин, избацити заглављени метак, поново репетирати празно оружје, извршити контролно опаљење на празно. Међутим, када се код Бреде 30 одвоји магацин - догађа се нежељена појава да се и до четири метка проспу из њега на страну, што деконцентрише послужиоца и умањује ионако мали капацитет муниције. 

Бреда на територији Југославије 

Када је у питању употреба на нашим просторима, занимљиво је да су ови пушкомитраљези били коришћени од готово свих наоружаних формација на тлу Југославије током Другог светског рата. Осим италијанске војске, захваљући очајном вољном моменту Мусолинијеве солдатеске, Бреда је била чест плен у рукама устаника већ од прве ратне године. Како су се међусобне борбе појачавале, ти пушкомитраљези су стизали у руке разних милиција попут МВАЦ, четника, балиста и квислинга сваке феле. 

После капитулације Италије 1943. године, Немци су преоружали снаге попут СДК и СДС, словеначке домобране, део проследили јединицама НДХ, а било је и случајева да се Моделло 30 под називом МГ 099(и) нађе код припадника СС полиције (злогласни пук “Бозен”) или наврат-нанос скрпљених групација превођењем људства Криегсмарине у пешадијске формације на самом крају сукоба. 

Необични преклопни магацин је био лошије решење од стандардних измењивих оквира,  фото: Бреда

Од познатијих личности, један примерак је носио Војислав, син Драже Михаиловића, што се види са сачуваних фотографија и из личног сведочења бившег припадника ЈВуО Мијалка Перишића из Косјерића, аутору овог текста. 

Када већ помињемо импресије учесника Другог светског рата са нашег простора, деценијама уназад смо били у прилици да забележимо њихова искуства са разним моделима стрељачког наоружања и сви одреда сагласни смо у оцени како је Бреда 30 била добра једино ако нема ничег другог. Чак су и злогласну Шошу М1915 сматрали употребљивијом, премда је имала читав низ недостатака. 

Прочитајте још: Од ратног хероја до колекционарске иконе (ФОТО)

Укупно узевши, Бреда Моделло 30 је било једно од најпромашенијих војних оружја свог доба, а засигурно најлошији пушкомитраљез свих времена. 

Милан МИЛАНОВИЋ 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.