Певачица Славица Ћуктераш прошла је кроз веома тежак период када се борила са анксиозним поремећајем и нападима панике.
Све је почело у јеку њене највеће популарности након "Звезда Гранда", а Славица Ћуктераш је и сама једном приликом истакла да таква слава и брз успех уопште нису здрави за психу.
- То је ишло јако брзо, јако брзо сам упала у једну велику машину која уопште није била добра тада за моје године. Са мојих 18 година, ја сам тада била дете које са 18 ништа не зна иако сам ја мислила да знам све. Издржавала сам то јуначки, а онда сам у 20-21. години имала велики психички крах - рекла је певачица емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић"
Први стравичан напад доживела је преко океана, мислећи да су јој то последњи тренуци у животу. Лекари су јој говорили да је здрава, на шта се она очајно питала:
- Како у реду, кад мени није добро.
Певачица је затим и објаснила када јој се први пут догодило.
- У Лас Вегасу сам први пут то и добила. Седели смо у коцкарници, све "Звезде гранда" и како су били они слот апарати, све зуји, ја не знам шта се то десило, како је то могло из чиста мира, срце се стеже, не чујем ништа, трнем... Излетим напоље из хотела, легнем на бетон, долази екипа моја, Тања, Дарко, а ја умирем - присетила се Славица и наставила:
- Сутрадан смо имали наступ, то ми је најгори наступ који сам у животу имала. Ја уопште нисам била присутна ту, ја сам певала, али ми је било битно само да не умрем.
Након тога, уследила је дуга агонија због које се потпуно изоловала од света и посветила борби за сопствени разум.
- Претежак је био зато што нисам знала шта ми се догађа... Када бих вам причала да две године нисам отишла у продавницу, нисам знала шта се налази на рафовима...
Страх је био толико паралишући да није могла да функционише на отвореном:
- Сећам се када ме је мама изводила из куће, ја жмурим и покушавам да останем напољу, али толико ми се криви звук у ушима у глави, уста се суше не помаже ни вода ни ништа. Отварам очи и питам маму какве су ми боје, она каже црне, ја сам одједном постала црна.
Њен највећи проблем тада био је стравичан терет у мислима:
- Тада сам имала страх од смрти, а после да ћу полудети.
Кроз рад на себи и стручну помоћ почела је да "копа по себи", те је схватила да многе ствари потичу из детињства и развода њених родитеља.
- Мислим да је то један велики дефект код мене, што нисам имала оца као мушку фигуру у одрастању, па сам са првим забављањима почела да тражим мушкарце коју су пуно старији од мене. На терапији сам сазнала зашто ја жудим за старијим мушкарцима, па ми је све то постало јасно, а онда сам се и вратила на фабричка подешавања - објаснила је Славица раније у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић".
Иако је проблем успешно превазишла и научила да "ништа на овом свету не постоји важније него наше ментално здравље", анксиозност се у једном тренутку поново вратила:
- После 15 година, два пута у једном дану доживела сам прави анксиозни напад. Страшно је било. Први пут сам била сама у једном објекту, други пут сам била са ћерком. Замислите када сте са дететом... Нема везе што ми је сметала бука, множили су се гласови у мојој глави, дете ме пита за ово, ја бих само да се некако шћућурим, али знала сам о чему се ради.
(Блиц)
