Уместо тешких оброка који замарају организам, нутриционисти саветују прелазак на лако сварљиве намирнице које природно хладе тело и спречавају дехидратацију.
Када летње врућине достигну врхунац, правилно усклађена исхрана постаје кључни савезник у очувању енергије и здравља.
Храна која природно хлади и хидрира
Да би се избега топлотни стрес и задржала виталност, јеловник би требало да буде базирана на воћу и поврћу са високим процентом течности.
На самом врху листе налази се лубеница, која се састоји од чак 90 одсто воде, док јој друштво праве диње, јагоде, кајсије и брескве - савршене за одржавање стабилне равнотеже воде и електролита.
Када је реч о поврћу, апсолутни шампион у хидратацији је краставац, који садржи око 95 одсто воде.
Поред њега, у свакодневне летње оброке вреди уврстити и поврће које се може јести сирово или уз минималну термичку обраду, попут стабљика целера, тиквица и парадајза.
Избегавати намирнице које додатно оптерећују тело
Са друге стране, поједине намирнице могу направити више штете него користи током врелих дана. Масна и пржена јела, тешке врсте меса и слане грицкалице стварају огромно оптерећење за дигестивни систем. Из истог разлога, нутриционисти апелују да се избегава и брза храна.
Када је реч о угљеним хидратима, уместо крупних и тешких житарица, знатно бољи избор за летњи ручак су лакше сварљиви пиринач или тестенина.
Љути зачини загревају тело: Млечни производи и нана као спас
Посебну пажњу током лета треба обратити на зачине. Љути зачини попут чилија и бибера подстичу унутрашње загревање организма, што директно појачава осећај врућине и знојење.
Уместо њих, оброке је најбоље обогатити освежавајућим зачинским биљкама, где се посебно издвајају нана и матичњак.
Такође, одличан савезник против летњих спарина су и ферментисани млечни производи. Намирнице као што су јогурт, кефир и сурутка имају изражена расхлађујућа својства, због чега их вреди редовно конзумирати током тропских дана.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО
