Шта се ради са божићном пшеницом после празника и зашто се никада не баца? Народни обичаји откривају како се благослов враћа природи.
Божићна пшеница у српској православној традицији има дубоко симболично значење и према њој се не односи непажљиво ни када божићни дани прођу. Иако не постоји црквено правило које прецизира тачан тренутак или начин њеног уклањања из дома, у народу важи једно јасно и строго поштовано правило – божићна пшеница се никада не баца.
Где иде божићна пшеница после Божића?
Најчешћи обичај јесте да се пшеница изнесе напоље и поклони природи. У многим крајевима Србије даје се птицама или домаћим животињама, јер се верује да се на тај начин благослов враћа живим бићима. Пшеница, као симбол живота, рода и обиља, треба да настави свој пут, а не да заврши у смећу.
У појединим крајевима постоји обичај да се божићна пшеница проспе по башти, њиви или чак у саксији са цвећем, уз тиху молитву или жељу за плодну и берићетну годину. Тиме се, према народном веровању, призива напредак дома и добро здравље укућана.
Када се пшеница склања из куће?
У неким домовима пшеница се не уклања одмах после Божића, већ се чува још неколико дана, као део празничне атмосфере. Најчешће се износи на Мали Божић (14. јануар) или на Богојављење (19. јануар), када се симболично затвара божићни циклус.
Без обзира на датум, обичај је исти – пшеница се износи са поштовањем, никада се не баца и не уклања грубо или без пажње.
Зашто је овај обичај важан?
Суштина није у самом ритуалу, већ у симболици. Божићна пшеница подсећа на Христово рођење, нови почетак и обнову живота, због чега се и након празника према њој поступа достојанствено.
У народу се зато преноси једноставно правило: оно што је расло за радост Божића враћа се земљи или животињама, уз захвалност за протеклу годину и веру у оно што долази.
(Лепа и срећна)
БОНУС ВИДЕО
