· · Коментара: 0
КАККО СЕ КАЖЕ

УСКРС или ВАСКРС, васкресе или воскресе: Како заправо говоре Срби ПРАВОСЛАВЦИ?

Да разјаснимо дилему једном за свагда....Како је правилно, а шта је "српскије" рећи - Ускрс, Васкрс или Воскрес?

1618812886_jaje.JPG
Фото: YоутубеПринтсцреен

Једнима је само “Васкрс” прави “српски, традиционални израз”. Другима је “Ускрс” обична “хрваштина” која се никако не сме примењивати код православаца.

Трећима је свеједно, али се у расправу укључују јер се она сада раширила и толико омасовила да ни они који су годинама срећно и мирно славили овај празник више нису сигурни како се “правилно” честита – “Христос воскресе”, “Христос ускрсе”, “Христос васкресе“, “Христос васкрс“ или некако потпуно другачије…

Васкрс или Ускрс или Воскресеније

За почетак, лингвистички, исправно је и једно и друго и треће! 

Постоје само ови облици
Нема говора о томе да су неки називи овог празника “хрватски”, а други “српски”.Постоји само “Ускрс” (српски народни израз), “Васкрс” (српскословенски књижевни и црквени облик) и “Воскресеније” (рускословенски облик и данашњи српско-црквени израз).

“Васкрс” је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XВИИИ века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве. 

“Воскресеније” је рускословенски облик и реч је о  старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XВИИИ века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са “о” у првом слогу, па се тако каже - Воскресеније, воскреснути, воскресе.

Како Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник у оптицају је остало и “Васкрс” и “Воскрсеније”.

Правилно је рећи и “Ускрс”! Ова реч “Ускрс” припада српском народном језику. Реч је о аутентичном изразу који је у нека давна времена настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.

Ако и постоји нека разлика она је, наводе неки лингвисти, стилске природе – префикс “вас-” се сматра свечанијим, а префикс “ус-” припада стилски неутралном стандарду.

- Ова реч је, као и многе друге у нашем језику, приликом последње велике реформе језика добила свој упрпшћени облик у народном, то јест говорном језику. Међутим, због значаја овог Празника над празницима, због константне употребе богослужбених књига на црквенословенском језику, у црквеној употреби се одржао и званично се користи облик са префиксом ВА-скрс, као и у изведеницама ВА-скрсење, ВА-скрсао... У црквеном календару пише ВА-скрсење Господа Исуса Христа - ВАСКРС, објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија.

Овај облик је ближи оригиналном старословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свести сведоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс

Што се поздрава за највећи хришћански празник тиче, није се уобичајило “Христос ускрсну”, али друге две варијанте јесу – “Христор васкрсе” и “Христор воскресе”. И обе су потпуно исправне!

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.