Сигурно вам се некада догодило да упознате нову особу, чујете како се представља, рукујете се, а већ неколико секунди касније не можете да се сетите њеног имена.
Многи због тога помисле да су били расејани или да нису довољно пажљиво слушали. Међутим, психологија нуди потпуно другачије објашњење, заборављање имена често није знак незаинтересованости, већ доказ да сте били усредсређени на много важније ствари.
Пажњу сте усмерили на особу, а не на њено име
Док вам се неко представља, ваш мозак истовремено обрађује велики број информација. Примећујете израз лица, осмех, тон гласа, начин руковања, говор тела и енергију коју особа оставља. Несвесно процењујете да ли делује опуштено или нервозно, срдачно или резервисано, као и какав први утисак оставља.
Све то дешава се у свега неколико секунди и заузима велики део ваше пажње. Стручњаци објашњавају да мозак најбоље памти оно на шта је усмерен. Током првог сусрета количина нових информација је огромна, па име често буде једина ствар која се не задржи у памћењу.
Другим речима, били сте фокусирани на човека, а не на „етикету“ коју носи. и то је једна од ваших вреднијих особина.
Зашто се имена најлакше заборављају?
Психолози већ дуго објашњавају овај феномен кроз познати Бејкер–Бејкер парадокс. У једном експерименту испитаницима је приказана фотографија исте особе. Једној групи речено је да се човек презива Бејкер, док је другој речено да је по занимању пекар. После неколико дана људи су много лакше памтили да је особа пекар него да се презива Бејкер. Разлог је једноставан.
Када чујете занимање „пекар“, оно се аутоматски повезује са хлебом, брашном, рерном, пецивом и многим другим познатим појмовима. Мозак тако ствара мрежу асоцијација која олакшава памћење.
Име, с друге стране, представља само низ гласова који нема посебно значење нити се повезује са постојећим знањем, па зато много лакше нестане из сећања.
Али зато памтите много важније ствари
Иако заборавите име, врло често ћете запамтити оно што особу заиста описује. Можда се нећете сетити да ли се звала Дарко или Дејан, али ћете се сећати да се врато у родни град како је био уз старије родитеље, да обожава баштованство или да ради као учитељ.
Такве информације имају емоционално значење и лако се повезују са оним што већ знате, због чега остају у дугорочном памћењу.
То је знак пажљивог слушања
Психолози сматрају да људи који брзо заборављају имена често пажљиво слушају саговорника. Њихова пажња није усмерена само на речи, већ и на емоције, начин говора, расположење и поруку која стоји иза изговореног. Управо због тога саговорници често имају утисак да су заиста саслушани и схваћени.
Наравно, памћење имена јесте корисна вештина и може да се вежба. Ипак, чињеница да сте нечије име заборавили неколико секунди након упознавања не значи да вам та особа није била важна.
Напротив, могуће је да сте били толико усредсређени на њу да за само име једноставно није остало довољно места у вашој пажњи.
На крају, људи се много чешће сећају како сте учинили да се осећају него да ли сте из првог покушаја запамтили њихово име.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО
