Била је много тога - лепа, паметна, помало ексцентрична, талентована и - дубоко несрећна.
Од депресије је бежала читавог живота, а маничне нападе ублажавали су периоди спокоја када је некоме са стране могло и изгледати да је срећна.
Прочитајте још: За ПОМЕРАЊЕ САТА везује се 6 невероватних прича: Ово је забележила историја
Енглеска књижевница и једна од кључних модерниста у књижевности 20. века живот је завршила утапањем у реци када јој је било 59 година. Страх од лудила за које је мислила да јој се приближава и рата који је беснео жиром света били су превише за њену нежну душу.
Своје последње писмо, опроштај од живота, али и човека кога је вероватно највише волела, посветила је супругу Леонарду Вулфу. Вирџинија и Леонард били су све само не обичан пар. Венчали су се 1912. године после само неколико месеци познанства и остали заједно све до трагичног краја њеног живота.
Фото: Wикипедиа/Опенцултуре
Ипак, говоркања су почела такорећи одмах после меденог месеца. Зли језици су причали да брак скоро да није ни “конзумиран”, да је Вирџинија фригидна, а Леонард андроген. Па ипак, пар је био срећан. Основали су издавачку кућу “Хогартх Пресс”, писали и уживали у заједничком животу и друштву истомишљеника окупљене у данас чувену уметничку групу Блумсбери. Наредних двадесетак година Вирџинија није имала озбиљније здравствене проблеме, а Леонард је бринуо о њој.
Чинило се да му није сметало ни када се она, вероватно по први пут у животу, истински заљубила и то у жену! Вита Секвил-Вест била је десетак година млађа од Вирџиније и њих две су се упустиле у љубавну везу иако Вирџинија ни у једном тренутку није планирала да остави Леонарда. Напротив! Када год би писала о њему говорила би као о “савршеном супругу” исказујући дубоку наклоност, поштовање и љубав.
Фото: Wикипедиа
На крају, управо је Леонард био тај који је био у њеним мислима на крају. Њему је написала последње писмо.
“Најдражи,
Убеђена сам да лудим. Не можемо да пролазимо кроз још један страшан период. Овај пут се нећу опоравити. Почињем да чујем гласове и не успевам да се сконцетришем. Дакле, урадићу оно што ми изгледа као најбоље решење.
Пружио си ми највећу могућу срећу. Био си по сваком питању најбољи мушкарац. Не верујем да је двоје људи могло бити срећније, док се није појавила ова ужасна болест. Не могу више да се борим с тим, знам да ти реметим живот и да би без мене могао да радиш. И моћи ћеш, знам то.
Видиш да не успевам чак ни ово да напишем како треба. Не могу да читам. Оно што желим да кажем је да ти дугујем сву своју животну срећу. Био си бескрајно стрпљив са мном и невероватно добар. Желим то све да кажем, а то сви већ знају. Да је неко могао да ме спасе, то би био ти.
Напустило ме је све осим уверености у твоју доброту. Не могу наставити да ти кварим живот. Мислим да двоје људи не могу бити срећнији него што смо ми били.”
Прочитајте још: Била је први супермодел на свету, али иза њене славе крије се језива мрачна прича
Вирџинија Вулф утопила се 28. марта 1941. године недалеко од куће коју је делила са супругом који је у тренутку њеног самоубиства био одсутан. Тело је пронађено тек 18. априла. Њен пепео Леонард је сахранио испод бреста у дворишту њихове куће.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
