Данас овај геније живи од мизерне пензије, а мало ко зна да је осмислио и мењач за југо
Небојша Милошевић из Мале Сугубине подно Трстеника има ИQ 203, само 20 испод српског генија Николе Тесле! Са 20 година већ је имао три патента.
За његове патенте отимала се америчка НАСА, а крајем прошлог века проглашен је технолошким вишком кад је показао да једини уме да осмисли и направи део за моћну војну ракету! Од тада његово знање није било пожељно, али дао је реч да неће да прича о томе и тога се држи.
Осмислио је и мењач за чувени "југо", а тенк југословенске армије пет пута је био јачи са његовом турбином. Његова конструкторска решења користе "мерцедес" камиони.
Данас живи од мизерне пензије, 5 пута мање од националне.
Живи у кући у коју је сваку циглу сам узидао, од темеља до крова и први пут је некоме испричао шта му је на души.
Први патент "машина за прикупљање полена"
- Ја сам '67. године завршио средњу школу, а '68. сам у Београду пријавио први патент са називом "машина за прикупљање полена". Тај уређај ми је откупила "Сапониа" из Осијека, један њен погон у Дубровнику који се онда звао "Далмација биље". Од њих сам добио стипендију из радног односа и студирао сам бродоградњу. Нисам дипломирао, а имао сам просек 10. Нисам положио енглески - причао је Небојша за емисију "Нећете веровати" за Глас западне Србије.
Како каже, та револуционарна машина је, без отварања, могла да скупи до 450 килограма полена.
Три патента док је био у војсци
Онда су уследила још три врхунска патента, која је урадио на служењу војног рока. Један је данас спасоносно решење за тешке камионе, хидродинамички аутоматски мењач.
- Сад "мерцедес" то користи, тај патент већ може да користи свако. Без моје сагласности. Сад то зову ретардер. То је мењач који сам кочи, сам убрзава, долази до изједначавања момената, окретања и кочења, доводи увек у вагу. Кад је јаче оптерећење он успорава, што је мање оптерећење, он појачава брзину.
Небојша је и једини човек који је ушао у тим конструктора "Заставе" у Крагујевцу без дана радног стажа. Искључиво на памет, што је тада било незамисливо.
- Пошто ја нисам имао радног стажа, студирао сам, овамо су ме водили као сарадника, мада ми је то ишло у радни стаж, али четири године, то нису никакве године, Морали су да ме приме са бироа, преко конкурса. Услов конкурса је било 10 година радног стажа за дипломиране инжењере, а ја нисма имао ни диплому ни радни стаж. Онда су измислили да се полаже испит интелигенције. Од нас четрдесетак ја сам имао 203 индексна поена. То је далеко, далеко изнад просека. Био сам на првом месту, испред свих кандидата - прича Небојша.
Послушајте шта је све имао да исприча овај геније:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
