Најтужнија љубавна прича
Слобода Трајковић никада није сазнала да је њој упућено једно од најлепших љубавних писама на овим просторима, а управо оно је запечатило судбину целе њене породице. Била је вереница Иве Лоле Рибара, а цену те љубави платила је главом.
Прочитајте још: КАО НА ФИЛМУ: Жена ушетала у познату златару и извела НЕВЕРОВАТНУ превару вредну МИЛИОНЕ ДОЛАРА!
Рођена је у породици угледног апотекара Светолика Трајковића 7. октобра 1918. године у Врњачкој Бањи. Добила је име Слобода зато што је рођена у години када се завршио Први светски рат и дошла дуго ишчекивана слобода. Њен отац је као велики родољуб помагао партизанима слањем лекова, а брат Мирослав је био активни учесник Антифашистичког покрета, па је управо захваљујући њему, она једном пиликом упознала чувеног секретара СКОЈ-а - Иву Лолу Рибара.
Љубавно писмо изазвало породичну трагедију
По очевом захтеву, брат Мирослав и сестра Милица су наставили породичну традицију и уписали студије фармације, док је Слобода била студент хемије. Породице Рибар и Трајковић је за вечером 6. априла 1941. године требало да се договоре око свадбе Иве и Слободе, али до овог сусрета никада није дошло због бомбардовања Београда тог дана.
Када је почео рат, а Лола кренуо у партизане, Слобода је желела да крене са њим, али је он одбио рекавши јој да је сувише крхке грађе и да неће издржати сурове услове народнослободилачке борбе. На његов захтев, она се тада склонила из Београда код тетке у Врњачку Бању, али нажалост, тако није успела да избегне страшну судбину.
Љубав између младог пара је била веома јака, о чему сведочи и Ивино писмо упућено Слободи, које се данас сматра једним од најлепших љубавних писама икада написаних на овим просторима.
Најдража једина моја!
Пишући ово писмо ја се поуздано надам – оптимиста сам, као и увијек! – да те оно никад неће стићи већ да ћемо се нас двоје виђети и увијек остати заједно. Јер ово писмо је зато и писано.
У овом тренутку, када полазимо у посљедњу, одлучну етапу боја од којег зависи, поред осталог и наша лична будућност и срећа, – желим да ти кажем неколико простих и једноставних ствари.
У мом животу постоје само двије ствари: моја служба нашем светом циљу и моја љубав према теби, најмилија моја. Нашу срећу и живот који смо хтјели нисмо, као ни милиони других,могли остварити изоловано, већ само преко наше борбе и насе побједе. И зато су те двије ствари у суштини, у мени самом, једно.
Знај душо, да си ти једина коју сам волио и коју волим. Сањао сам и сањам о нашој заједничкој срећи – онаквој какву смо жељели, о срећи достојној слободних људи. То је једина права срећа, једина коју треба жељети.
Ако примиш ово писмо – ако дакле ја не доживим тај велики час, немој много туговати, најдража! У свијету у коме будеш тад живјела, наћи ћеш , увијек жив, најбољи дио мене самог и сву моју љубав према теби.
За тебе сам сигуран да ће твој пут бити прав и онакав какав мора да буде. На њему, на путу живота наћи ћеш освету и срећу.
Много, много те волим, једина моја! И желим да никад не добијеш ово писмо, већ да заједно с’ тобом дочекам велики час побједе. Желим да те својом љубави учиним онако срећном као што то заслужујеш.
Увијек твој."
Слобода писмо никада није прочитала. Оно је дошло у руке Гестапоа који је због њега привео целу породицу Трајковић, изузев Слободе и сестре Милице, која је тада живела у свом стану и захваљујући томе једина преживела трагедију.
Немачка полиција је десет дана мучила Слободину сестру Веру, мислећи да је она, а када су схватили да се Слобода налази у Врњачкој Бањи, ухапсили су је тамо.
Слобода се тада нашла пред немогућим избором - Гестапо јој је нудио да напише Лоли одговор у ком ће га намамити да дође у Београд, где би био ухапшен у замену за животе себе и своје породице.
И тако је Слобода одлучила... Лолу никада није издала и заједно са остатнком породице је пребачена у логор на Бањици где су 9. маја 1942. сви угушени у гасној комори.
Слободин живот као инспирација
Слободина сестра Милица је много година касније, присећајући се ове трагедије, у једном интервјуу изјавила да Гестапо није могао да зна да је Слобода Лолина вереница и да је ту информацију Немцима пренео неко близак пару.
Ни Иво Лола Рибар није стигао да тај случај "истражи". Погинуо је 27. новембра 1943. године на Гламочком пољу, непосредно пре полетања авиона којим је требало да отпутује у Каиро, као први дипломата нове Југославије и шеф прве војне мисије НОВЈ.
У последњем писму које је послао оцу Лола је поменуо и Слободу
– Моја Слобода, онако мала и њежна, пошла је у смрт као на шетњу, с осмјехом, који је увијек био њезин – написао је.
Прочитајте још: Савети МАРКА ТВЕНА: Како да живите СРЕЋАН живот - Особа са новом идејом је луда док јој идеја не успе!
Име Слободе Трајковић носи једна улица на београдској општини Вождовац, а књижевница Нада Маринковић написала је 1980. године њену романсирану биографију "Легенда о девојци Слободи". Дирнут њеном трагичном судбином глумац Драган Мићаловић ћерку, такође глумицу, назвао је по њој.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
